4. januar 2012.

TRŽIŠNA INSPEKCIJA KONTROLIŠE PRIMENU UREDBE O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE

Tržišna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede  otpočela je 4. januara 2012. godine, kontrolu trgovaca na malo u sprovođenju aktivnosti na primeni Uredbe kojom se ograničava najviša ukupna stopa marže za određenu robu od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi. Kontrolom će biti obuhvaćeni svi značajniji snabdevači na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou. Uredba o posebnim uslovima prometa određene robe - Službeni glasnik

4. januar 2012.

Narodna skupština Republike Srbije je 26. decembra 2011. godine usvojila novi Zakon o patentima („Službeni glasnik RS“ br. 99/11). Novi zakon je rezultat sagledavanja rešenja propisanih starim zakonom kroz primenu u praksi, kao i neophodnosti da se u tom smislu učine poboljšanja pojedinih odredaba starog zakona. Takođe, ovim zakonom omogućena je harmonizacija sa propisima Svetske trgovinske organizacije, kao i sa direktivama i uredbama Evropske unije koje se odnose na patente.

9. januar 2012.

OTVOREN "TAIĐI ZEN" ZDRAVSTVENI CENTAR ZA TRADICIONALNU KINESKU MASAŽU

U Beogradu na Ledinama, Surčinska 102, svečano je otvoren “Taiđi Zen” zdravstveni centar za tradicionalnu kinesku masažu. Svečanoj ceremoniji otvaranja prisustvovali su predsednik Privredne komore Beograda, dr Milan Janković, predstavnik Ambasade NR Kine u Srbiji, gospodin Yang, predstavnici Agencije za zapošljavanje, kao i mnogobrojni uvaženi gosti iz NR Kine i Srbije.
U svom obraćanju prisutnima predsednik Privredne komore Beograda, dr Milan Janković je istakao značaj investicija za razvoj privrede Srbije, bez obzira da li one zapošljavaju veći ili manji broj ljudi. Pohvalio je napore kineskih poslovnih ljudi da prenesu deo svog kulturnog  nasleđa u Srbiju i istakao važnost sveobuhvatne saradnje, ne samo u oblasti privrede, već i na polju kulture, sporta, zdravlja i dr. U znak podrške razvoju zdravstvenog centra Taiđi Zen i širenju kulture zdravlja, Privredna komora Beograda potpisaće Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, najavio je dr Milan Janković.

9. januar 2012.

Agencija za hemikalije donela je Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista kojim se propisuje bliži sadržaj bezbednosnog lista. U Službenom glasniku RS broj 100/11 od 29.12.2011. objavljen je Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista.
Ovim pravilnikom propisano je da bezbednosni list i dalje sadrži 16 obavezujućih poglavlja, ali je novina da poglavlja sadrže i obavezujuća podpoglavlja. Novi pravilnik postavlja mnogo više zahteva u odnosu na  količinu i kvalitet podataka koji se navode u bezbednosnom listu.
Na osnovu pravilnika bezbednosni list sadrži podatke svrstane u 16 poglavlja: Identifikacija hemikalije i podaci o licu koje stavlja hemikaliju u promet, Identifikacija opasnosti, Sastav/Podaci o sastojcima, Mere prve pomoći, Mere za gašenje požara, Mere u slučaju udesa, Rukovanje i skladištenje, Kontrola izloženosti i lična zaštita, Fizička i hemijska svojstva, Stabilnost i reaktivnost, Toksikološki podaci, Ekotoksikološki podaci, Odlaganje, Podaci o transportu, Regulatorni podaci i poglavlje Ostali podaci. Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista

10. januar 2012.

ODLAŽE SE PRIMENA UREDBE O EKOLOŠKOJ TAKSI ZA AUTOMOBILE

Primena Uredbe kojom se uvodi ekološka taksa prilikom prodaje vozila u iznosu od 12.000 dinara po toni, odložena je na godinu dana.
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, nakon razgovora sa proizvođačima i uvoznicima automobila, odlučilo je da se za 12 meseci odloži primena Uredbe.
Auto industrija se nalazi u veoma teškoj situaciji i uvođenje ekološke takse bi samo pogoršalo situaciju u ovom industrijskom sektoru. Odlaganje primene ove Uredbe (usvojene 17. novembra 2011.) omogućiće da automobili u proseku pojeftine za 1,5 do 2 odsto, što bi značilo uštedu od oko 200 evra.

12. januar 2012.

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru  Predlog zakona o Razvojnoj banci Srbije (RBS). Minimalni osnivački kapital iznosiće 400 mil EUR u dinarskoj protivvrednosti, a obezbediće se  iz republičkog budžeta, u naredne tri godine, pri čemu Srbija mora biti većinski vlasnik.

16. januar 2012.

   PROGRAM PODRŠKE U PROMENI KARIJERE  PROFESIONALNIH PRIPADNIKA MO I VOJSKE SRBIJE „P  R  I  S  M  A” 

Privredna komora Beograda, kao partner u Programu za promenu karijere “Prisma”, koji je razvila MO i Direkcija za promenu karijere, nastavlja svoje aktivnosti u procesu  resocijalizacije i aktivnog uključenja lica iz sastava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u savremene privredne tokove i sisteme poslovnog odlučivanja. U tom smislu, Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta Privredne komore Beograda aktivno je učestvovao u motivacionim radionicama, predstavljajući program obuka bivšim pripadnicima Vojske RS i MO. Osnovna intencija je da se kroz specijalističku obuku steknu znanja, veštine i kompetencije koje će reintegrisati polaznike u Programu promene karijere  u civilne ekonomske i društvene tokove.

U novom, dvanaestom po redu ciklusu, Privredna komora Beograda će realizovati obuku pod nazivom "KNJIGOVODSTVO, VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA" s dodatnim modulima: Preduzetništvo i Info obuka

Privredna komora Beograda će i u narednom periodu nastaviti da pruža pomoć u konsultacijama u procesu zapošljavanja kod poznatog poslodavca ili započinjanja sopstvenog biznisa.

18. januar 2012.

POSETA BELORUSKE PRIVREDNE DELEGACIJE

Nakon zasedanja međuvladine srpsko-beloruske komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju, koje je održano u Beogradu 18. januara, Privrednu komoru Beograda posetila je beloruska privredna delegacija, na čelu sa Nj.E. ambasadorom Vladimirom Čuševim i predsednikom Minskog odeljenja beloruske privredne komore, gospodin Aleksandar Alekseevič Fedorčuk.
Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.
Ekonomskoj saradnji dveju zemalja u prethodne tri godine doprinelo je i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Belorusije, kao i protokola o izmenama i dopunama tog sporazuma koji reguliše razmenu na prostoru Rusije, Belorusije i Kazahstana. Predviđa se da bi u narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara.
Konstatovano da su odnosi između dva grada, Beograda i Minska, prijateljski, sa međusobnim uvažavanjem, i da su odličan okvir za trgovinsku i ekonomsku saradnju.
Predložena je intenzivnija saradnja u oblasti poljoprivrede, industrije, energetike, saobraćaja, turizma, kao i bliži kontakti između regiona Belorusije i teritorijanih celina Srbije.
Ono što će biti od posebnog interesa za obe strane je predlog za osnivanje zajedničkih preduzeća. Konkretno, planirano je osnivanje zajedničkog preduzeća za preradu konzerviranih sokova u dolenjskoj oblasti od strane Srbije i Belorusije, kako je i najavljeno na mešovitom komitetu za ekonomsku saradnju dveju zemalja.

19. januara 2012.

UDRUŽENJE TURISTIČKIH VODIČA U  PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

U Privrednoj komori Beograda je 19. januara 2012.god. održan sastanak  Udruženja turističkih vodiča Srbije i Udruženja ugostiteljstva i turizma sa ciljem razmatranja mogućnosti za unapredjenje dosadašnje saradnje.
Ocenjeno je da je profesija turističkog vodiča u savremenim turističkim tokovima dobila na značaju i da predstavlja snažan faktor turističke privrede.
Zaključeno je da buduću saradnju treba usmeriti na orgnaizovanje stručnih skupova i seminara kako bi se unapredila postojeća znanja.

24. januar 2012.

Registracija nacionalnog domena Srbije “srb” počeće u petak 27. januara. Kako je objavljeno na sajtu Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNDIS), ćirilički internet domen “srb” je drugi nacionalni domen Srbije, a posle ruskog “rf” i drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu, koji je moguće registrovati. Srpski “srb” je deo porodice internacionalizovanih domena (Internationalized Domain Name - IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

24. januar 2012.

PROCREDIT BANKA PROGLASILA PROBIZNIS LIDERE 2011

Na svečanosti održanoj u beogradskom hotelu Hyatt, ProCredit banka proglasila je dobitnike tradicionalnig priznanja ProBiznis Lider 2011, namenjenog najuspešnijim preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima u protekloj godini. Nagrade dobitnicima uručili su članovi uprave ProCredit banke i predsednik Privredne komore Beograda. Dobitnici priznanja, nagrađeni su višednevnim studijskim putovanjem, tokom kog će posetiti nekoliko značajnih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u zemljama Evropske unije.

25. januar 2012.

ODRŽAN STRUČNI SEMINAR O INFORMACIONIM SISTEMIMA U MUZIČKIM I BALETSKIM ŠKOLAMA

Cilj seminara je bio razmena iskustva u primeni informacionog sistema u administrativnom vođenju muzičkih i baletskih škola, kao i u njihovom umrežavanju u Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP). Na skupu je prezentovan informacioni sistem GALIS, koji je kroz 11 godina uspešne implementaicije i razvoja, uspeo da odgovori na izazove i specifičnosti kojima se odlikuje rad muzičkih i baletskih škola u odnosu na opšte osnovno obrazovanje, gimnazije i stručne škole. Primenom ovog sistema obezbeđena je sveobuhvatna, pregledna i potpuno pouzdana školska administracija.

26. januar 2012.

U privrednoj komori Beograda, u organizaciji Centra za privredno-pravni sistem, u prepunoj sali na VI spratu, 26. januara 2012. godine, održan je seminar na temu: "Usklađivanje privrednih društava za Zakonom privrednim društvima  ("Službeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11)"
Realizator seminara bila je mr Ljiljana Rajnović, ekspert za poslovno pravo, konslultant.

26. januar 2012.

Predstvnici Privredne komore Beograda prisustvovali su otvaranju fabrike LCD i LED televizora i klima uređaja kompanije "WEG", čiji je ukupan kapacitet 1 milion televizora godišnje. Fabrika trenutno zapošljava 35 ljudi.
U prva tri meseca rada fabrika će sklapati 5000 televizora mesečno i povećati broj zaposlenih na 150 radnika.
Kako se proizvodi kompanije "WEG" već nalaze na tržištima zemalja u okruženju, očekuje se i lakši prodor na ostala tržišta, najpre Rusije i Belorusije.
Fabrika kompanije "WEG" prostire se na 6.000 m², a vrednost investicije je više od 6 miliona evra. Tokom godine počeće da radi i linija za proizvodnju klima  uređaja i malih kućnih aparata

30.janura 2012.

Saradnja JP "Skijališta Srbije" i kompanije "Vucomm" u oblasti video nadzora

Nastavljajući uspešnu poslovnu saradnju između  JP "Skijališta Srbije" i kompanije "Vucomm" na obezbeđivanju naših najvećih ski centara Kopaonika i Zlatibora "Mobotixovim" IP video sistemom, tokom janura 2012.godine instaliran je kompletam "Mobotix" IP video sistem i na  Staroj planini.
Uvođenjem "Mobotix" tehničkog sistema nadzora na Staroj planini, svrstalo je ovu turističku destinaciju u red ozbiljnih ski centara koji invsetira u bezbednost svih posetilaca i turista.
Tokom prve faze realizacije, na ukupno pet lokacija postavljeno je 6 Mobotix IP mrežnih kamere koje su kompletno povezane optičkim kablovima, omogućavajući maksimalno iskorišćenje resursa Mobotix IP sistema.
"Mobotix" sistem za video nadzor ima zadatak da prati deševanja na najkritičnijim mestima, na stanicama nove, tek instalirane gondole (žičare), čime bi trebalo da se smanje nezgode na pomenutim lokacijama. Ovaj sistem pored bezbednosne funkcije moći će da bude iskorišćen i u promovisanje  turizma, a posetioci sajta www.skijalistasrbije.rs, imaće priliku da uživo prate sliku sa Stare planine.

31. januar 2012.

SRBIJI POTREBNA ODRŽIVA POLJOPRIVREDA

Prezentacija projekta "Organska proizvodnja, korišćenje biomase i rekultivacija degradiranog zemljišta kao modeli održive poljoprivrede", koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke, održana je u Privrednoj komori Beograda. Rukovodilac projekta, dr Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, rekao je da projekat predstavlja pokušaj da se istakne značaj održive poljoprivrede, koja je usmerena na ostvarivanje ravnoteže između tržišne poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prostor  Podunavlja je strateškim dokumentima države označen kao bitan za razvoj Srbije i to je jedan od razloga što je obuhvaćen ovim četvorogodišnjim projektom u čiju je realizaciju uključen veliki broj institucija i oko 100 stručnjaka iz različitih oblasti. Predsednik Privredne komore Beograda, dr Milan Janković je istakao da se kod ovakvih projekata uvek mora poći od strateških dokumenata EU i videti šta Evropa hoće od dunavske regije. Drugo pitanje je koliko poznajemo kapacitete s kojima raspolažemo, na primer obradivo zemljište i kako ćemo rešiti probleme oko restitucije i njiva koje se ne obrađuju. Sve su to strateška pitanja bez čijeg se rešavanja ne možemo baviti ni pojedinačnim.

31. januar 2012.

ROBNE BERZE - ŠANSA ZA SRPSKU PRIVREDU

U susret zakonu o robnim berzama koji bi trebao da reguliše funkcionisanje i unapređenje rada robne berze, u Privrednoj komori Beograda, 31. januara 2012. godine  održan je  okrugli sto na temu: „Robne berze - šansa za srpsku privredu“, sa ciljem što uspešnijeg savladavanja prepreka i uređivanja ove oblasti u Srbiji.
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja^[DD1]  i Privredna komora Beograda, kao organizatori skupa,  učesnicima okruglog stola su izložili neophodnost regulisanja zakonodavnog okvira  ove oblasti u Srbiji, čime bi bio učinjen prvi korak ka razvoju robne berze kao dela finansijskog tržišta Srbije.
Okrugli sto je otvorio diskusiju o ekonomskim motivima za razvoj robne berze, kao i ključnim pravnim pretpostavkama za njeno uspešno funkcionisanje.
Dr Ana Jolović, vođa tima za razvoj finansijskih usluga USAID Projekta za bolje uslove poslovanja istakla je da trenutno nepostojanje zakonodavnog okvira, koji reguliše robne berze, onemogućava razvoj ove vrste instrumenata i mehanizama trgovanja, odnosno, uspostavljanje moderne robne berze koja može da podrži razvoj agro sektora i prehrambene industrije. Razvijena robna berza bi omogućila lakše upravljanje rizicima cena od strane privrede, koje su naročito izražene poslednjih godina.

31. januar 2012. 

PLANIRA SE OKO 30 IT SKUPOVA U 2012 GODINI

U organizaciji Udruženja informatičke delatnosti održan je godišnji sastanak sa predstavnicima asocijacija  iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija  koje organizuju  stručne skupove iz ove oblasti. Stručni skupovi iz oblasti IKT imaju najveći značaj u promovisanju najnovijih tehnologija i afirmaciji domačih iskustava u njihovoj primeni. 
U analizi proteklih skupova,  uočeno je,  da se u poslednje dve godine donekle smanjuje  broj skupova i da se čak neki skupovi odkazuju zbog nedostatka sredstava i malog interesa korisnika ukoliko su predviđene visoke kotizacije. Predstavnici asocijacija su  najavili  da će se tokom 2012. godine održati oko 30 stručnih skupova. U IKT sektoru na svetskom nivou nastupaju krupne promene koja se nazivaju “IT postmoderna”. Zato je sugerirano  da domaći IT stručni skupovi u ovoj godini  obuhvate najnovije trendove kao što su: kosolidacija data centra, aplikacije za poslovnu inteligenciju, razvoj mobilnih aplikacija, širenje primena tablet računara.

31. januar 2012.

Nakon tri godine usaglašavanja,  Evropski parlament je, 19. januara 2012. godine, izglasao revidiranje Direktive 2002/96/EC o upravljanju električnim i elektronskim  otpadom (WEEE).  Usvojeno je kompromisno rešenje po kome se prodavci obavezuju da, bez ikakve nadoknade, sakupljaju od kupaca male električne i elektronske aparate kojih žele da se reše, a da pri tome kupci ne budu u obavezi da kupe novi aparat. Ova obaveza će se odnositi samo na prodavnice koje imaju više od 400 m² prodajnog prostora, koje prodaju male aparate i ukoliko se ne proceni da su i druga postojeća rešenja sakupljanja e-otpada bar isto toliko efikasna. Ocenjuje se da će odredbe ovako revidirane direktiva pogoditi svako veće preduzeće koje se bavi maloprodajom, kao i da su nova pravila prikupljanja mnogo komplikovanija od postojećeg sistema „jedan-za-jedan‟, po kome je prikupljanje e-otpada uslovljeno kupovinom novog aparata.