Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

NEDELJNI PREGLED DOGAÐAJA


ZAPOŠLJAVANJE STRANACA

Pod pojmom stranca podrazumeva se svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije.

Prava stranaca mogu se grupisati s obzirom na njihovu dostupnost u najmanje tri grupe:

  1. prava koje stranci uopšte ne mogu uživati (biračko pravo, javne funkcije itd).
  2. realitivno rezervisana prava koja su dostupna strancima ako je ispunjen određeni uslov (reciprocitet, odobrenje, prebivalište,  itd)
  3. opšta prava koja su u podjednakoj meri zastupljena strancima kao i domaćim državljanima.

Kod nas u opšta prava spada i pravo na zaposlenje, otuda stranac koji ima stalno nastanjenje ili ima pravo privremenog boravka može stupiti na rad u privredno društvo, kod preduzetnika i u javnom sektoru ako ispunjava uslove propisane zakonom, opštim aktom ili kolektivnim ugovorom određenog pravnog subjekata.

Dakle stranac uživa slobode i prava proklamovane ustavom i zakonom.

Zakon o zapošljavanju stranaca (“Sl. Glasnik RS“, br. 128/2014) propisuje sledeće uslove za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.

Zapošljavanje stranca ostvaruje se pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak bez obzira na vremensko trajanje boravka ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad.

Dokazi o ispunjavanju uslova za zapošljavanje stranca obavezno se čuvaju u poslovnom prostoru u kome stranac radi.

Dozvolom za rad, smatra se akt na osnovu kojeg stranac može da se zapošljava ili samozapošljava u Republici.

Dozvola za rad se može izdati kao:

  1. lična radna dozvola;
  2. radna dozvola.

Za isti vremenski period izdaje se samo jedna vrsta dozvole za rad.

Lična radna dozvola se izdaje na zahtev stranca ako:

  1. ima odobrenje za stalno nastanjenje;
  2. ima status izbeglice;
  3. pripada posebnoj kategoriji stranca.

Lična radna dozvola izdaje se u slučajevima utvrđenim međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku, u skladu sa tim ugovorom.

Radna dozvola je vrsta dozvole za rad koja se izdaje kao:

  1. radna dozvola za zapošljavanje;
  2. radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja;
  3. radna dozvola za samozapošljavanje.

Stranac sa radnom dozvolom može u Republici da obavlja samo poslove za koje je dobio dozvolu.

Poslodavac na čiji zahtev je izdata radna dozvola:

  1. ne može da uputi stranca na rad kod drugog poslodavca;
  2. u obavezi je da prijavi stranca na obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom;
  3. snosi troškove izdavanja radne dozvole i iste ne može da prenese na stranca.

Poslodavac koji je zaposlio stranca bez odgovarajućeg odobrenja za boravak i radne dozvole dužan je da mu isplati sva novčana potraživanja, u skladu sa propisima o radu, uz uplatu pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.


Radna dozvola za zapošljavanje

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se na zahtev poslodavca, u skladu sa stanjem na tržištu rada, pod uslovima da poslodavac:

  1. pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje, u skladu sa propisima o radu;
  2. mesec dana pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije pronašao državljane Republike, lica koja imaju slobodan pristup tržištu rada ili stranca sa ličnom radnom dozvolom, odgovarajućih kvalifikacija sa evidencije organizacije nadležne za poslove zapošljavanja;
  3. priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak i ispunjava sve uslove iz zahteva poslodavca koji se odnose na odgovarajuća znanja i sposobnosti, kvalifikacije, prethodno iskustvo i dr.

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se za planirani period zaposlenja, a najduže dok traje privremeni boravak.

Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada.


Postupak izdavanja dozvole za rad

U postupku izdavanja, produženja, poništavanja i prestanka važenja dozvole za rad rešava Nacionalna služba za zapošljavanje.

Podatke od uticaja na rešavanje u skladu sa Zakonom, Nacionalna služba za zapošljavanje vodi u skladu sa načelima zaštite podataka o ličnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, savesnosti i odgovornosti.

U postupku izdavanja, produženja, poništavanja i prestanka važenja dozvole za rad u prvom stepenu odlučuje mesno nadležna organizaciona jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje.

Protiv rešenja o postupku izdavanja, produženja, poništavanja i prestanka važenja dozvole može se izjaviti žalba.

Konačno rešenje o žalbi donosi ministar nadležan za poslove zapošljavanja.

Protiv konačnog rešenja minmistra tužbom se može pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.


Izdavanje i produženje dozvole za rad

Dozvola za rad izdaje se za period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje dozvole, a najduže za period utvrđen ovim zakonom i period za koji traje boravak stranca.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnose se odgovarajući dokazi o ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole.

Dozvola za rad produžava se, ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad, podnosi se Nacionalnoj službi za zapošljavanje prema mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja stranca, odnosno prema sedištu poslodavca ili mestu gde se rad obavlja, u zavisnosti od vrste dozvole za rad.

Zahtev za produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30, a najkasnije 15 dana pre isteka roka važenja prethodne dozvole.

Način izdavanja, odnosno produženja dozvole za rad, način dokazivanja ispunjenosti uslova utvrđenih ovim zakonom, potrebne dokaze za izdavanje odnosno produženje dozvole za rad, oblik i sadržinu dozvole za rad propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja.

Zakon je uredio i način zapošljavanja državljana EU koji će se primenjivati nakon ulaska Republike Srbije u članstvo EU.