MIŠLJENJA
MINISTARSTVA RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE

 

Zakonom o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada - aneks ugovora, i to iz razloga navedenih u članu 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona. Međutim, nema smetnji da se zaključi novi ugovor, ali se tim ugovorom ne može zaposlenom nuditi zasnivanje radnog odnosa.

Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude (čl. 171. i 172. Zakona o radu).

Mišljenje br.011-00-358/2005-02 od 30.05.2005.

Zakonom o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada - aneks ugovora, i to iz razloga navedenih u članu 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona. Međutim, nema smetnji da se zaključi novi ugovor, ali se tim ugovorom ne može zaposlenom nuditi zasnivanje radnog odnosa.

Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude (čl. 171. i 172. Zakona o radu).

Lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća od strane upravnog odbora, može da donosi rešenje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.

Mišljenje  br. 112-01-00150/2005-02,od 13.06.2005.

Na osnovu mišljenja Ministarstva privrede broj 112-01-21/2005 od 20.05.2005.  godine, upravni odbor preduzeća u skladu sa zakonom donosi odluku o izboru lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća koje je kao takvo upisano u sudski registar. Takođe, prema mišljenju tog ministarstva, tako ovlašćeno lice trebalo bi imati svojstvo zamenika direktora preduzeća ili funkciju zastupanja preduzeća obavljati privremeno, odnosno do povratka direktora preduzeća, što se utvrđuje odlukom upravnog odbora, kako bi u smislu važećih odredbi imalo prava, dužnosti i odgovornosti direktora preduzeća, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja dužnost.

Zakon o radu u okviru člana 33. stav 1. tačka 10. uvodi kao obavezan element ugovora o radu, novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog.

Prema tome Zakon o radu, izričito propisuje da se osnovna zarada ugovara u novčanom iznosu, tako da je svako ugovaranje osnovne zarade na drugi način, suprotno zakonu i u tom slučaju ugovor se smatra ništavim.

Mišljenje br.011-00-00515/2005-02 od 13.07.2005.

Zakon o radu, u okviru člana 33. stav 1. tačka 10. uvodi kao obavezan element ugovora o radu, novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog.

Prema tome Zakon o radu, izričito propisuje da se osnovna zarada ugovara u novčanom iznosu, tako da je svako ugovaranje osnovne zarade na drugi način, suprotno zakonu i u tom slučaju ugovor se smatra ništavim.

Primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva, po osnovu učešća u dobiti, ne čine zaradu, već imaju tretman prihoda od kapitala i shodno tome na navedena primanja se ne plaćaju doprinosi.

Mišljenje br:011-00-00544/2005-02,od 7.06.2005.

Zakon o radu (»Službeni glasnik RS«, broj 24/05), u članu  14., predviđa da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Članom 105.  Zakona, utvrđeno je da zaradu čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni  rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca  (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom radu.

Pod zaradom u smislu navedenog stava člana 105. Zakona o radu smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač 1)-4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka  1) ovog  zakona.

Prema tome, primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva, po osnovu učešća u dobiti, ne čine zaradu, već imaju tretman prihoda od kapitala i shodno tome na navedena primanja se ne plaćaju doprinosi.

Zaposleni koji radi u smenama, pri čemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u čiji se početak i završetak pomera iz dana u dan ( I,II i II smena) ili iz nedelje u nedelju, ima pravo na uvećanje osnovne zarade za sve sate rada.

Mišljenje br:011-00-00534/2005-02,od 6.06.2005.

U članu 108. tačka 2)  Zakona o radu (»Službeni glasnik RS«, br. 24/05) utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice.

Stav 2. pomenutog člana Zakona propisuje da ukoliko su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Prema tome, mišljenja smo da zaposleni koji radi u smenama, pri čemu smenski rad porazumeva efektivan rad u vremenu čiji se početak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili uz nedelje u nedelju, ima pravo na uvaćanje osnovne zarade za sve sate rada za  26%, a za sate rada u noćnoj smeni i uvećanje osnovne zarade za noćni rad od 26% (26%+ 26% = 52).

Ako dođe do prekida odsustva i zaposleni bude pozvan na rad, ali zbog bolesti bude sprečen da nastavi sa radom, ima pravo na naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad usled bolesti, od dana kada je zbog bolesti bio sprečen da se javi na posao.

Mišljenje br: 011-00-00237/2005-02, od 30.03.2005.

U članu 116. Zakona o radu (»Službeni glasnik RS«, br. 24/05) utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Ukoliko u periodu dok se zaposleni nalazi na plaćenom odsustvu zbog privremenog prestanka potrebe za njegovim radom, nastupi sprečenost za rad prouzrokovana bolešću, ne primenjuju se propisi o privremenoj sprečenosti za rad usled bolesti i naknadi zarade za vreme te sprečenosti, s obzirom da zaposleni nije u obavezi da radi.

Međutim, ako dođe do prekida plaćenog odsustva i zaposleni bude pozvan na rad, ali zbog bolesti je sprečen da nastavi sa radom, ima pravo na naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad usled bolesti, od dana kada je zbog bolesti bio sprečen da se javi na posao.

U osnov  za utvrđivanje naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora uzimaju se sva primanja zaposlenog.

Mišljenje br:120-02-00194/2005-02, od 22.06.2005.

Članom 114. Zakona o radu (»Službeni glasnik RS«, broj 24/05), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Pod prosečnom zaradom, koja predstavlja osnov za utvrđivanje naknade zarade prema navedenom članu podrazumeva se zarada u smislu člana 105. st. 3. Zakona o radu,  a to je:

  • Isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
  • Uvećanje zarade u prethodna tri meseca po osnovu  rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, “minulog rada“ i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
  • Druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Prema tome, u osnov za utvrđivanje naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora uzimaju se sva primanja zaposlenog u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu.

Osnovica za obračun uvećane zarade po osnovu minulog rada čini osnovna zarada.

Mišljenje br.011-00-517/2005-02 od 13.07.2005.

Članom 107. Zakona o radu (»Sllužbeni glasnik RS«, broj 24/05) utvrđeno je da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Između ostalog, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice (član 108. stav 1. tačka 4.)

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 108. stav 4. Zakona o radu).

Prema tome, shodno navedenim odredbama Zakona o radu, osnovicu za obračun uvećane zarade po osnovu minulog rada, čini osnovna zarada, a ne zarada u smislu člana 105. Zakona o radu.

Staž osiguranja koji poljoprivrednici i lica koja samostalno obavljaju delatnost ostvare uplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne može da se računa u vreme provedeno u radnom odnosu koje je osnov za obračun i isplatu uvećane zarade u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu.

Mišljenje br.011-00710/2005-02 od 21.07.2005.

U članu 108. stav 1l. tačka 4) Zakona o radu (»Službeni glasnik RS«, br. 24/05 i 61/05) propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice.

Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. To znači da se uvećanje zarade po navedenom osnovu ne ostvaruje po osnovu celokupnog staža osiguranja u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, već samo po osnovu staža osiguranja ostvarenog u radnom odnosu.

Radnim odnosom, u smislu Zakona o radu, smatra se ugovoreni odnos između poslodavca i zaposlenog koji se zasniva ugovorom o radu (član 30. Zakona o radu).

Lica koja samostalno obavljaju delatnost u skladu sa Zakonom o privatnim preduzetnicima (lica koja otvore advokatsku kancelariju i dr.), kao i poljoprivrednici, a koji su obavezno osigurani u skladu sa članom 10. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (»Službeni glasnik RS«, broj 34/03) nisu u radnom odnosu u smislu Zakona o radu. Staž osiguranja koji ova lica ostvare uplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne može da se računa u vreme provedeno u radnom odnosu koje je osnov za obračun i isplatu uvećane zarade u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu.

Opštim aktom se utvrđuju elementi za obračun i isplatu osnovne zarade koja mora biti iskazana u novčanom iznosu u ugovoru o radu. Obzirom da je propisana minimalna neto zarada po času za standardni učinak iznos koji je garantovan zaposlenom, to ni osnovna zarada za standardni učinak i puno radno vreme ne može biti niža od propisane minimalne zarade.

Mišljenje br.110-00-686/2005-02, od 27.07.2005.

Osnovna zarada se određuje na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka se utvrđuje opštim aktom (član 107.).

Prema članu 111. Zakona o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Poslodavac može isplatiti zaposlenom minimalnu zaradu samo ako je ona ugovorena ugovorom o radu. Zarada zaposlenih se ne može ugovoriti u nižem iznosu od minimalne zarade za standardni učinak i puno radno vreme. Zaposlenom se može isplati zarada u manjem iznosu od minimalne samo ako nije ostvario standardni učinak i puno radno vreme, obzirom da se minimalna zarada utvrđuje po radnom času a ne propisuje se mesečni iznos  minimalne neto zarade.

Prema tome, opštim aktom se utvrđuju elementi za obračun i isplatu osnovne zarade koja mora biti iskazana u novčanom iznosu u ugovoru o radu. Obzirom da je propisana minimalna neto zarada po času za standardni učinak iznos koji je garantovan zaposlenom, to ni osnovna zarada za standardni učinak i puno radno vreme ne može biti niža od propisane minimalne zarade.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Mišljenje br: 011-00-00373/2005-02, od 8.06.2005.

U vezi sa vašim dopisom br: 011-00-00373/2005-02 od 25.04.2005. godine, kojim tražite mišljenje ovog ministarstva u pogledu primene člana 118. stav 1.

tačka 1. Zakona o radu (»Službeni glasnik RS«, br.24/05), dajemo sledeće mišljenje:

Članom 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Članom 284. stav 1. Zakona o radu propisano je da odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu Zakona o radu, a koje nisu u suprotnosti sa zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom.

Prema tome zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Ukoliko je kolektivnim ugovorom, zaposlenima utvrđeno manje pravo od prava propisanog zakonom, poslodavac je u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini propisanoj zakonom.

Obaveza poslodavca da zaposlenom pre prestanka radnog odnosa izvrši isplatu zaostalih zarada.

Mišljenje br: 011-00-00291/2005-02, od 19.05.2005.

U vezi sa vašim dopisom br. 011-00-00291/2005-02 od 11.04.2005. godine, kojim tražite mišljenje ovog ministarstva u pogledu primene člana 106. ranije važećeg Zakona o radu (»Službeni glasnik RS« br.70/2001 i 73/2001), dajemo sledeće mišljenje:

Članom 106. Zakona o radu, bila je propisana obaveza poslodavca da zaposlenom do dana prestanka radnog odnosa izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih  primanja. Ukoliko poslodavac ne izvrši tu svoju obavezu, zaposleni  ima pravo da pred nadležnim sudom zahteva isplatu zaostalih zarada sa zateznom zakonskom kamatom. Činjenica, da zaposlenom nisu isplaćene zaostale zarade do dana  prestanka radnog odnosa, ne smatra se osnovom za vraćanje zaposlenog na rad.

Prema tome, bez obzira po kom osnovu je zaposlenom prestao radni odnos, bilo otkazom od strane zaposlenog, sporazumnim prestankom radnog odnosa, nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca ili otkazom od strane poslodavca, obaveza je poslodavca da zaposlenom pre prestanka radnog odnosa izvrši isplatu navedenih primanja.


Centar za privredno-pravni sistem

Info

Pravne radionice 
- pitanja i odgovori -

Obuka za službenika
za javne nabavke