19. jun 2013.

I KURS STVARA MANJAK U KASI

Od poreza na uvoz stiže manje novca jer je dinar danas jači nego kad je pravljena projekcija. Dok  se sastavljao budžet za 2013. godinu, preteralo se u očekivanju od poreza na dodatu vrednost. Taj nemet je prošle godine  povećan za dva odsto, pa se verovalo da će budžetu doneti sedam odsto više novca nego u 2012. godini. Podaci pokazuju da je od PDV-a, kada se obračuna inflacija, stiglo svega 2,5 odsto više.  Taj prihod je manji jer je povećanje stope PDV realno smanjilo potrošnju i to je uračunato. 

19. jun 2013.

VLADA ĆE REBALANSOM UŠTEDETI 37 MILIJARDI DINARA

Vlada Srbije će rebalasnom budžeta uštedeti 37 milijardi dinara, a usaglašene su i mere za stabilizaciju državnog budžeta i strukturne reforme javnog sektora, i strukturne reforme za unapređenje poslovnog okruženja. Država neće menjati prihodnu stranu, jer je privreda već preopterećena i može da smanji državne rashode za oko 50 milijardi dinara. Uvedeni su neki novi rashodi tako da će neto ušteda iznositi 37 milijardi dinara. Neće biti zamrzavanja plata i penzija, posle dvoprocentnog aprilskog povećanja, biće još  jedno povećanje ove godine od 0,5 odsto i u 2014. biće dodatno od 0,5 u aprilu i od jedan odsto u oktobru.

18. jun 2013.

Dogovoren je okvir rebalansa budžeta, koji podrazumeva uštede od oko 40 milijardi dinara. Prihvaćen je i akcioni plan za 179 firmi u restrukturiranju. Rebalans budžeta će se naći u parlamentu do kraja ovog meseca. Srbija nema problem sa likvidnošću, raste nam i izvoz i industrijska proizvodnja, ali nam je problem kako dodatno povećati privredni rast i smanjiti fiskalni deficit. Moramo da smanjimo rashode. Država mora da svede deficit na ispod pet odsto BDP.

18. jun 2013.

NEMA ŠTEDNJE NA INVESTICIJAMA

U vladi je postignut dogovor o kratkoročnim merama za sređivanje dugoročno teškog stanja nacionalne privrede i ekonomije.  Državne plate i penzije neće biti zamrznute u oktobru, već sledi povišica od 0,5 odsto. Uštedama ministarstava na nabavkama, subvencijama i ostalim troškovima od oko četrdeset milijardi dinara, vlada će minus u državnoj kasi u ovoj godini svesti na sto sedamdeset milijardi dinara, što je 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. 

17. jun 2013.

SRBIJA SE RAZDUŽILA 107 MILIONA EVRA

Javni dug Republike Srbije smanjen je u maju za 107 miliona evra i iznosio je 18,9 milijardi evra. Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu smanjeno je na 56,3%. Razduživanju države u maju najviše su doprineli isplata stare devizne štednje i otplata dospelih državnih hartija od vrednosti. Najnoviji podaci pokazuju da je u periodu januar–maj ove godine deficit konsolidovanog računa budžeta iznosio 78,3 milijardi dinara. Deficit republičkog budžeta bio je 96,0 milijardi dinara. Najveći suficit u prvih pet meseci ove godine ostvarile su opštine i gradovi, kao i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Suficit su ostvarili i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika , AP Vojvodina  i JP ''Putevi Srbije''.

14. jun 2013.

NAJAVLJENE   MERE

Plate u javnom sektoru i penzije, nakon aprilskog rasta od dva odsto, porašće dodatnih 0,5 odsto u oktobru. U narednoj godini moći će da porastu još 0,5 odsto u aprilu i jedan odsto u oktobru. To je maksimum koji budžet može da izdrži. To istovremeno garantuje i njihovu redovnu isplatu. U narednom periodu moraju se podstaći investicije privatnog sektora, kako bi se ubrzao privredni rast, dok javni sektor mora da štedi. To znači da će se plate u privatnom sektoru povećavati brže i više nego u državnom sektoru. Učiniće se sve da se privreda rastereti kako bi se povećala zaposlenost, da se ukinu nepotrebne birokratske procedure, i da se javni sektor racionalizuje i postane znatno efikasniji.

13. jun 2013.

KRETANJE INFLACIJE U MAJU

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u maju ostale nepromenjene. Međugodišnja inflacija je zabeležila pad i u maju se vratila u jednocifrenu zonu (9,9%). Nultoj mesečnoj inflaciji pozitivno su doprineli sezonsko poskupljenje voća i rast cena lekova, dok su cene naftnih derivata i većine prehrambenih proizvoda  bile u umerenom padu.        

13.  jun 2013. 

POTREBNO ŠEST MILIJARDI EVRA INVESTICIJA

Srbiji je u ovoj godini potrebno ukupno šest milijardi evra investicija, od čega trećina, ili 1,8 milijardi evra, treba da budu strana ulaganja. Ove godine imamo veliki pad stranih investicija, a i da se realizuje aranžman o kome se pregovara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, neće preći milijardu evra. U prvom tromesečju tekuće godine bilo je svega 150 miliona evra stranih investicija, i u protekla četiri meseca zabeležen je pad za oko 10 odsto.

12. jun 2013. 

OPREZNO U ŠTEDNJI

Vlada mora da bude oprezna u štednji, kako se ne bi usporio privatni sektor.  Iz ugla fiskalne politike mora da se uštedi 40 milijardi dinara, ali to treba uraditi na optimalan način. Bilo bi bolje da se uštedi na platama i penzijama i da se oporezuju veće zarade u javnom sektoru. Moguće je uštedeti 40 milijardi dinara i na diskrecionim rashodima. Važno je da te uštede ne naškode privredi. Od nekih investicija i javnih nabavki treba odustati, ali ne treba odustati od investicija u infrastrukturu niti rizikovati da štednja u nabavkama dovede do nestašice nekih proizvoda. Ne bi trebalo ni da se kasni u plaćanju privatnom sektoru. Uz štednju, potrebni su kratkoročni stimulansi privredi da bi preduzeća preživela. Neophodno je istovremeno otpočinjanje strukturnih reformi.

10. jun 2013.

NULTA TOLERANCIJA NA FINANSIJSKU NEDISCIPLINU

Ministarstvo finansija i privrede je odlučno da, bez obzira na brojne pritiske, dosledno i do kraja sprovede Zakon o redovnosti plaćanja. Ako država kupuje nešto od privatnog sektora, onda to mora i da plati, i to u zakonskom roku od najviše 45 dana. Ako država ne plaća preuzete obaveze ili značajno kasni u plaćanju, onda kasne i plate za više od milion i po ljudi koji rade u privatnom sektoru, a neki zbog toga mogu čak da izgube i posao. Zakon o redovnosti plaćanja se dosledno i bez izuzetaka primenjuje na sve. Zbog kršenja ovog zakona, danas se u privremenoj blokadi nalaze računi 55 gradova i opština, kao i 168 različitih republičkih institucija.

10. jun 2013.

UŠTEDE 40 MILIJARDI

Predložene mere za spas srpske ekonomije omogucile bi uštedu od 40 milijardi dinara u državnoj kasi, uštede bi bile na svim nivoima, ali  neće biti zamrzavanja niti smanjenja plata i penzija. Paketom mera se planiraju brojni potezi, ali nema konačnog dogovora kako će da se ostvari ušteda u državnoj kasi, a pod znakom pitanja ostalo je da li će biti planiranog povećanja penzija i plata u oktobru za pola procenta.Postoji i opcija da iduće godine povećanje plata i penzija bude procenat i po, čime bi se praktično ograničio rast plata i penzija. Planiran deficit za ovu godinu je 3,3 odsto, bez ovih mera bio bi 5,7 odsto, a dogovoreno je da se na neki način smanje subvencije gubitašima, poljoprivredi i privredi poput onih za novootvorena radna mesta.              

10. jun 2013.

MERE VLADE

Paket mera sastaji se iz tri dela  smanjenja rashoda u budžetu za 40 milijardi dinara, posle čega neće biti smanjivanja niti zamrzavanja plata i penzija.  Drugo, biće obnovljene strukturne reforme u narednih godinu dana u javnim preduzećima, a kao treće, poslovna klima će biti popravljena kroz izmenu Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji. Moraće da se štedi u državnoj upravi i javnom sektoru i sva ministarstva će biti obuhvaćena. Plan je da deficit budžeta bude maksimalno 4,7 odsto bruto društvenog proizvoda.                   

6. jun 2013.

„Moramo imati mere koje podstiču proizvodnju, privredu i koje ubrzavaju rast BDP, ali koje znače i štednju u javnom sektoru. Javni sektor mora da štedi da bi se privreda razvijala i da bi se ljudi zapošljavali. Neće biti smanjivanja plata i penzija, teret će podneti administracija i zaposleni u javnim preduzećima, a najveći teret oni koji prave gubitke“, izjavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić kazao je da je iz tog ministarstva svim članovima vlade upućen predlog strukturnih reformi u javnom sektoru, kao i predlog mera za zaustavljanje deficita.  

6. jun 2013.

60.000 LJUDI MOŽE OSTATI BEZ POSLA

U Srbiji bi  još oko 60.000 radnika moglo da ostane bez posla ako se sprovede program republičke vlade za restrukturisanje preduzeća. Od 175 kolektiva koji su u tom statusu, njih 75 bi trebalo da potpadne pod te mere, što je na postojeći broj nezaposlenih sigurno veliki problem.

6. jun 2013.

KLJUČ U REINDUSTRIJALIZACIJI  

Reindustrijalizacija bitna ne samo zbog većeg zapošljavanja već i zbog stvaranja uslova za održivi privredni rast zemlje. Taj proces je dugoročan i potrebno ga je započeti što pre i što aktivnije. Potrebno je iskoristiti sve komparativne prednosti koje naša zemlja ima, pre svega u oblasti poljoprivrede, energetike i prerađivačke industrije. Proces reindustrijalizacije potrebno je uskladiti sa potrebama i zahtevima tržišta, novim privrednim granama sa jakim potencijalom, kao što je IT industrija.   

4. jun 2013.

Za mere štednje koje će biti definisane u narednih desetak dana, tu je mogućnost zamrzavanja plata u javnom sektoru i penzija u ovoj godini, kao i način na koji će one da budu usklađivane u 2013. Mogućem smanjivanju zarada onih koji rade u državnim institucijama, ali i o opciji mogućeg otpuštanja onih koji rade za državu. Vlada će pokrenuti proces prodaje dela javnih preduzeća, pre svega „Telekoma“ i „Resavice“, a da će se pripremiti i dokumentacija neophodna kako bi se raspisao javni poziv za davanje u dugoročni zakup, uz obavezno ulaganje, Aerodroma „Nikola Tesla“. Takođe, do kraja godine će iz privrednog života morati da nestane bar 75 državnih firmi u restruktuiranju, a za koje ne postoji interesovanje ulagača.

3. jun 2013.

RADNICI ĆE SAMI SPAJATI STAŽ

Poslednjim izmenama zakona brišu se svi dugovi za penzijsko osiguranje stariji od 10 godina. Država više neće moći da povezuje staž radnicima za koje poslodavac nije godinama uplaćivao doprinose za penziono osiguranje, a čije su firme u međuvremenu bankrotirale ili su u stečaju, jer po poslednjim propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji dugovi za PIO posle 10 godina zastarevaju. Svi radnici koji imaju prekid u stažu pre ili kasnije morali bi sami da plate sebi doprinose, jer su im firme bankrotirale ili su u stečaju duže od godinu dana. Iako te obaveze zastarevaju, to ne znači da oko 180.000 radnika, za koje se zna da nemaju povezan staž, mogu u penziju.   

3. jun 2013.

Nakon snažnog rasta srpskog izvoza u prvom tromesečju ove godine, u aprilu su ostvareni još bolji rezultati. Izvoz je u aprilu porastao za 30 odsto u odnosu na isti mesec 2012. godine, dostigavši apsolutni rekord od 950 miliona evra na mesečnom nivou. U prva četiri meseca ove godine, izvoz je bio za čak 24% veći u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, uvoz je praktično stagnirao, što je dovelo do pada spoljnotrgovinskog deficita za jednu petinu. Snažnom rastu srpskog izvoza ove godine najviše doprinosi izvoz automobila i auto-komponenti, električnih mašina i aparata, tekstilnih proizvoda, obojenih metala i proizvoda od metala.  

31. maj 2013.

BEZ POSLA OSTANE 640 LJUDI SVAKOG DANA

U prva četiri meseca na biro Nacionalne službe za zapošljavanje prijavilo se oko 170.000 osoba. Oni su se pridružili grupi od 800.000 nezaposlenih, kojoj pripada gotovo svaka deseta osoba u našoj zemlji. Svakoga dana 640 osoba ostane bez posla. Iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje govori da visoko obrazovanje nije garancija da nećete postati tehnološki višak ili godinama čekati radno mesto.

30. maj 2013.

ZARADE PO ZAPOSLENOM  ISPLAĆENE U APRILU

Prosečna zarada isplaćena u aprilu 2013. godine u Republici Srbiji iznosi 64249 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u martu 2013. godine, nominalno je veća za 11,5%, a realno je veća za 10,6%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u aprilu 2013. godine u Republici Srbiji iznosi 46530 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u prethodnom mesecu nominalno je veća za 11,6%, a realno je veća za 10,7%. Prosečna zarada isplaćena u aprilu 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u aprilu 2012. godine, nominalno je veća za 9,9%, a realno je manja za 1,3%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u aprilu 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u aprilu 2012. godine, nominalno je veća za 10,2%, a realno je manja za 1,1%.

30. maj 2013.

O MERAMA ŠTEDNJE U NAREDNIH SEDAM DANA

Prema rečima ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, Srbija nije pred bankrotom, ali može ući ukoliko se ne povuku određene mere od kojih su neke nepopularne. Dinkić je istakao da novca ima dovoljno da se penzije i plate u javnom sektoru redovno isplaćuju, ali da je pitanje kako će se one usklađivati u narednom periodu.  Prema njegovim rečima, u narednih sedam dana biće održane konsulatacije u okviru vladajuće koalicije o merama štednje, nakon čega bi trebalo da se izađe sa konkretnim predlogom. On je istakao da mere za izlazak iz krize nisu samo pitanje budžeta, već i podizanja privatnog sektora na noge i najavio da će o merama koje će Vlada predložiti biti konsultovani  sindikati, mala i srednja preduzeća i drugi privrednici.

29. maj 2013.

ČINOVNICI PEGLAJU BUDŽETSKI DEFICIT

Problem Srbije i njenog visokog budžetskog deficita nije samo u pukom broju zaposlenih u javnom sektoru, oko 550.000, već i u slabačkoj privredi i neodgovarajućem broju radnika u realnom sektoru u kome na svakog zaposlenog „dođe” 5,5 izdržavanih lica. Najlakši predlog je zalediti ili smanjiti plate činovnika na svim nivoima, od republike do opština u Srbiji. Tu su i penzije oko 1,7 miliona penzionera.  

29. maj 2013.

U Srbiji  ima 180.000 radnika koji imaju “rupe u stažu” jer im poslodavci ne uplaćuju redovno doprinose. Svi oni bi mogli ostati bez uslova za penziju ukoliko prođe novi Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tim propisom se  prvi put uvodi da dugovi za socijalno osiguranje mogu da zastare. Do „zastarelosti“ dugova ne bi trebalo ni da dođe ukoliko se naplata bude kontrolisala. Jedan od osnovnih ciljeva Predloga zakona jeste upravo ojačavanje sistema kontrole i naplate ovih obaveza.

28. maj 2013.

U teškoj situaciji u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji, jedna od mera koju bi trebalo uzeti u obzir je zamrzavanje plata u javnom sektoru ili ograničavanje njihovog rasta. Jedno od rešenja moglo bi da bude vezivanje plata u javnom sektoru za kretanje plata u privatnom sektoru, penzije uvek prate plate. Neravnoteža u javnom finansijama pojavljuje se kao posledica rashoda koje država naše snage ne može da finansira i radi smanjenja troškova trebalo bi redukovati predimenzionirani javni sektor. U budžetu je definisano oko 85 odsto rashoda  kao zakonska obaveza, dok su 15 odsto diskrecioni rashodi, čijim smanjenjem ili čak ukidanjem nije moguće postići potrebne uštede, zbog čega se kao rešenje nameće zamrzavanje ili ograničavanje rasta plata. Zamrzavanje u uslovima kada postoji inflacija znači i realno smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, odnosno njihovo obezbvređivanje, ali se sa time privatni sektor suočava već godinama.

27. maj 2013.

U kategoriji zaposlenih, koji čine 80 odsto ukupnog broja penzionera, pun staž je prošle godine odradilo svega 45,8 odsto. Do kraja ove godine uštede u budžetu za isplatu penzija mogle bi biti oko 3,9, a naredne 5,5 milijardi dinara samo po osnovu toga što je Srbija pre dve godine započela penzijsku reformu kroz povećanje starosne granice, više je nego dovoljan razlog da se za sada ne razmišlja o novom pooštravanju uslova za odlazak u penziju, niti o izjednačavanju uslova za penzionisanje muškaraca i žena na 67 godina.

27. maj 2013.

REKORDNA NEZAPOSLENOST

Trend rasta nezaposlenosti u Srbiji ne prestaje od početka ekonomske krize, a jedan od načina da se taj trend zaustavi bilo bi stvaranje povoljnih uslova za dolazak stranih investitora. Višegodišnji rast nezaposlenosti dostigao rekord, sa 16 odsto u 2009. godine, popeo se na 26,7 odsto. Ono što je posebno nepovoljno, to je činjenica da je dve petine nezaposlenih u tom statusu duže od pet godina, a samo četvrtina nezaposlenih nema posao oko godinu dana.  

24. maj 2013.

Budžetski deficit će do kraja godine iznositi više od 5,5 odsto BDP-a, odnosno oko 210 milijardi dinara, zajedno sa merama ušteda koje je Vlada već najavila. Zbog toga je neophodan hitan rebalans budžeta kako bi se izbegla moguća kriza javnog duga - rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Ocena je da bi sa sadašnjim fiskalnim kretanjima i deficit od 4,5 odsto BDP-a bio uspeh, kao i da je izvesno da će javni dug nastaviti da raste i u ovoj i u narednoj godini.

23. maj 2013.

Ukoliko Srbija ne učini ništa na fiskalnoj konsolidaciji, godinu će završiti sa budžetskim deficitom od 8 odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto BDP, procena je Misije MMF. Prema  njihovom mišljenju, uz primenu najavljenih mera štednje moguće je navedeni projektovani deficit na 7 odsto BDP. Uz primenu predloženih mera deficit bi mogao biti manji za 1 odsto.  Stub fiskalne konsolidacije, na srednji rok mora biti smanjenje troškova za plate u javnom sektoru i penzije - konstatuje MMF. Misija procenjuje i da je ekonomska situacija u Srbiji loša. Posle blagog oporavka u 2010-2011 godini, ekonomija je 2012, ušla u recesiju. MMF smatra da NBS treba da relaksira monetarnu politiku isključivo ukoliko dođe do fiskalne konsolidacije. Misija Fonda zaključuje da Srbija svoj model razvoja mora da okrene izvozu. Takođe, konstatuje se da su strukturne reforme hitno potrebne, posebno u delu, prevelikog i potpuno neefikasnog javnog sektora. Misija, ipak, pozdravlja nameru Vlade da, u saradnji sa Svetskom bankom, pripremi plan privatizacije i korporatizacije javnih preduzeća. Neminovne su i reforme na tržištu rada.

23. maj 2013.

KREĆE PRINUDNA NAPLATA POREZA

Poreska uprava krenuće u prinudnu naplatu poreskih dugova od preduzeća koja rade a ne izmiruju obaveze prema državi. Ko bude mogao da plati platiće, ko ne plati ići će u stečaj. Od 1. aprila, kada je istekao rok za otpis zateznih kamata, počeli su s prinudnom naplatom. Neki obveznici to već osećaju, jer se ide i na blokade računa. Očekuju se  ozbiljniji rezultati  u naplati zaostalih dugova do kraja godine. Pad prihoda je u  apsolutnom iznosu veći nego prošle godine u istom periodu, ali uz veće poreske stope. Glavni razlog je recesija u svim državama se pojavljuju isti problemi i formiraju grupe za borbu protiv sive ekonomije. Na spisku najvećih poreskih dužnika, sa dugovima iznad 100 miliona dinara, nalazi se 59 aktivnih firmi. Među njima se nalazi desetak onih u čijoj se vlasničkoj strukturi nalazi država.

23. maj 2013.

UŠTEDA POSLODAVCIMA 70 DINARA PO RADNOM MESTU

Kada se poslodavac, posle najnovije izmene poreskih zakona, presabere koliko treba da plati državi i zaposlenom videće da mu je država u delu koji njoj duguje omogućila uštedu od 70 dinara po radnom mestu. U proseku, oni koji isplaćuju minimalce videće i veću korist. Jer u slučaju najnižih zarada uštedeće 200 dinara zato što je povećan neoporezivi deo zarade. Setom poreskih zakona ostvaruju se uštede od 12,6 miliona evra na nivou cele privrede, što odgovara otvaranju 12.000 novih radnih mesta.