Prema svom geografsko-saobraćajnom položaju na dve dominante reke, raskršću puteva, pruga i koridora, Beograd ima posebnu ulogu i značaj kao istaknuti jugoistočni centar koji povezuje Evropu i Bliski Istok. Saobraćajni sistem u Beogradu predstavlja složen kompleks potreba, uslova i promena koje su u funkciji privrede i društva.


Saobraćajnu mrežu čine autoputevi i magistralni gradski putevi kao i sabirni i pristupni putevi, odnosno putevi I i II reda. Beograd se prostire na 270 kilometara rečne obale. Svi vidovi saobraćaja u Beogradu su razvijeni. U oblasti saobraćaja je zaposleno oko 45 000 ljudi, a prema podacima Agencije za privredne registre (2011. godina) u oblasti saobraćaja i skladištenja je registrovano 1722 privredna društva.

Beograd ima izuzetno visoko korišćenje javnog prevoza putnika - preko 50%, dok procenat korišćenja putničkih automobila iznosi oko 21%. U javnom drumskom saobraćaju godišnje se preveze oko 4 miliona putnika, dok obim tereta iznosi 2.5 hiljade tona. Javni gradski i prigradski saobraćaj čine 2211 vozila, koji pripadaju autobuskom, trolejbuskom i tramvajskom podsistemu saobraćaja. Najstarije i najveće privredno društvo u oblasti gradskog prevoza putnika je Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” koje raspolaže sa oko 1 400 voznih jedinica i najveća ulaganja usmerava ka unapređenju usluge i razvoju voznog parka i infrastrukture. U centralnom delu grada se nalaze autobuske stanice „BAS“ i „Lasta“ koje pružaju usluge u nacionalnom i međunarodnom putničkom saobraćaju.

Železnički saobraćaj se odvija na mreži pruga dužine 4 092Km, a čine ga i sedam magistralnih pruga za međunarodni saobraćaj, kao i značajni transportni kapaciteti sa 15 stanica koje raspolažu manipulatinim i industrijskim kolosecima, centralnim i automatskim upravljanjem saobraćajem i kontejnerskim terminalom za međunarodni saobraćaj. Značajne aktivnosti u prevozu putnika i robe obavlja JP „Železnice Srbije“.

Vodni saobraćaj karakteriše skromna infrastruktura i nivo usluge što direktno utiče na iskorišćenje putničkog i teretnog saobraćaja. Potencijali Dunava i Save, sa implementacijom novih projekata i poboljšanjem postojećih uslova stvaraju mogućnost za dalji održivi razvoj.

U vazdušnom saobraćaju nacionalna kompanija Jat Airways saobraća sa 14 aviona na preko 30 evromediteranskih destinacija. Aerodrom “Nikola Tesla” kapaciteta 5,5 miliona putnika godišnje, predstavlja bitan element vazdušnog transporta i ima mogućnost za razvoj novih potencijala.

U oblasti špedicije, logistike i skladištenja robe, privredna društva sa područja Beograda obavljaju 70% svih ovih poslova na teritoriji Srbije i predstavljaju značajan deo svih privrednih aktivnosti.

Poštanski saobraćaj i telekomunikacije su povezani sa svim centrima u svetu i svojim dinamičnim razvojem pružaju nove vrste usluga i integraciju mreža. Najveći poštanski operater je JP PTT saobraćaja “Srbija” koje pruža univerzalnu poštansku uslugu, novčane, marketinške, logističke i IT usluge. U Beogradu posluju i značajne kompanije Telekom, Telenor, VIP mobile, ...

Prisutne potrebe za unapređenje postojećih uslova i razvoj saobraćaja i telekomunikacija su sastavni deo aktivnosti privrednih društava i javnih preduzeća, organizacija, zavoda, agencija, instituta, grada Beograda i Republike Srbije, a posebno Udruženja saobraćaja i telekomunikacija Privredne komore Beograda.  

Aktivnosti Udruženja saobraćaja i telekomunikacija su višedimenzione, a primarne su za konkretne potrebe i zahteve javnih preduzeća i privrednih društava, stručnih i upravnih institucija, ministarstava i Grada. Planovi aktivnosti su otvoreni za saradnju, a u osnovi obuhvataju:
    

• Saradnju i  definisanje  prioriteta u strateškim  pravcima održivog i konkurentnog  razvoja saobraćaja i telekomunikacija na nivou Grada i Republike Srbije    
• Učešće u  predlaganju i primeni zakonskih rešenja, planskih akata i drugih značajnih dokumenata u svim oblastima saobraćajnog i telekomunikacionog sistema koji se izrađuju i usklađuju  sa novim konceptom i propisima Evropske unije    
• Mape aktivnosti i programe komercijalnih aktivnosti rada koji su umreženi u privredne potrebe i održivi konkurentni razvoj    
• Učešće u razvoju Intermodalnog saobraćaja sa robnim centrima i terminalima na prostoru Beograda i Srbije. U Udruženju saobraćaja i telekomunikacija je formiran Intermodalni razvojni centar sa ciljem pružanja dodatne usluge članicama i svim zainteresovanim privrednicima radi poboljšanja ekonomičnosti, efikasnosti, zaštite životne sredine i bezbednosti transporta    
• Saradnju u pripremi i pronalaženju potencijalnih  finansijskih institucija, fondova  i partnera za realizaciju strateških projekata i programa u saobraćaju      
• Međunarodna privredna saradnja, organizacija i učešće na međunarodnim stručnim skupovima i sajmovima    
• Aktivnosti na inoviranju stručnog znanja i iskustva u cilju poboljšanja rada i poslovanja privrednih društava, organizacija i celog saobraćajnog sistema     
• Priprema i održavanje sednica, stručnih okruglih stolova i prezentacija aktuelnih tema iz oblasti saobraćaja i telekomunikacija na poboljšanju stanja i razvoju procesa i sistema     

Aktivnosti Udruženja saobraćaja i telekomunikacija Privredne komore Beograda su sastavni deo društveno – ekonomskih uslova, uravnoteženih potreba, planova i potencijala za zajedničku saradnju i realizaciju, a primarno na prostoru grada Beograda i Republike Srbije.