BILATERALNA, MULTILATERALNA I REGIONALNA
EKONOMSKA I TRGOVINSKA SARADNJA

Saradnja

Bilateralna ekonomska saradnja je oblik međunarodnih odnosa između dve države bilo da se odvija kroz povremene ili kroz stalne diplomatske kontakte. To je saradnja između dve države na osnovu njihove saglasnosti i u okvirima normi međunarodnog prava. Bilateralna diplomatija predstavlja najstariji i najrasprostranjeniji oblik međunarodne saradnje među državama, a specifična je po postojanju stalnih diplomatskih predstavništava (ambasada) koje se uspostavljaju na osnovu obostrane saglasnosti.

Multilateralna ekonomska saradnja se razvijala uporedo sa bilateralnom diplomatijom kroz kongrese, konferencije, a puni razvoj doživljava osnivanjem međunarodnih organizacija, naročito UN, Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske unije. Multilateralna diplomatija je organizovana saradnja više subjekata međunarodnog prava koja se odvija na osnovu prethodno utvrđenih pravila i procedura. Učešće međunarodnog subjekta u multilateralnoj diplomatiji može biti privremeno i stalno. Privremeno učešće je u obliku delegacije na nekom kongresu, zasedanju. Ono je tematski i vremenski ograničeno i odvija se po utvrđenoj proceduri i pravilima koja se donose za svaki skup posebno. Stalno učešće odnosi se na stalna predstavništva u međunarodnim organizacijama (UN, EU) i ova aktivnost se odvija po ranije utvrđenim opštim pravilima i procedurama.

STATKISTIČKI PODACI

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2005-2013

Saradnja

UČEŠĆE BEOGRADA U IZVOZU SRBIJE (20%)

Izvoz Srbije

UČEŠĆE BEOGRADA U UVOZU SRBIJE (40%)

Uvoz Srbije

vrh

SPORAZUMI O SLOBODNOJ TRGOVINI

Sporazumi o slobodnoj trgovini su međunarodni bilateralni i multilateralni ugovori koji stvaraju uslove za povoljniji režim trgovine između strana ugovornica. Roba koja se kreće kroz različite oblike međunarodnih trgovinskih odnosa može, ukoliko stekne preferencijalno poreklo, biti konkurentnija a time i pristupačnija korisnicima na domaćem tržištu. Time se ostvaruje veći obim razmene dobara između tržišta povezanih ovakvim ugovorima, ali i liberalizacija same trgovine i povećanje investicija u tržišno povoljnijim uslovima privređivanja.

Republika Srbija je do sada zaključila više međunarodnih sporazuma o slobodnoj trgovini čime je podstakla širenje i razvoj postojećih trgovinskih odnosa ugovornica, ali istovremeno i stvorila preduslove za širenje zone slobodne trgovine kroz sistem dijagonalne kumulacije porekla robe.

Republika Srbija ima potpisane sledeće Sporazume o slobodnoj trgovini, kojima se ostvaruju preferencijali u spoljnotrgovinskoj razmeni i to:

  1. Sporazum o slobodnoj trgovini između Ruske Federacije i Republike Srbije;
  2. Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije;
  3. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom;
    *primenjuje se od 01.09.2010. godine
  4. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom zajednicom za slobodnu trgovinu – EFTA
    *primenjuje se od 01.10.2010. godine u trgovinskim odnosima Srbije, Švajcarske i Lihtenštajna

vrh

CEFTA – SPORAZUMI O TRGOVINI U CENTRALNOJ EVROPI

CEFTA
www.ceftatradeportal.com
Republika Srbija je postala članica CEFTA 2006 (Central European Free Trade Agreement), prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi 19. decembra 2006. godine, zajedno sa još osam zemalja (Albanija, BiH, Bugaraska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i UMNIK Kosovo). Danas, 2014. godine, zemlje Sporazuma CEFTA 2006 su: Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Crna Gora i Kosovo.

CEFTA 2006 sporazum je zamenio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u region JIE, koji su bili u primeni od 2001. godone i koji su doprineli le+iberalizaciji i olakšanju uslova trgovine. On predstavlja izmenjenu i mpdernizovaniu verziju ranijeg cefta sporazuma koji su primenjivale zemlje centralne Evrope.

Njavažnije novine Sporazuma CEFTA 2006 u odnosu na ranije bilateralne sporazume su:

  • mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe,
  • uvođenje postupne liberalizacije trgovine uslugama, obaveza izjednačavanja uslova za investiranja u Regionu, putem primene pravila STO i obezbeđivanje jednakog tretmana domaćih i investitora iz regiona,
  • postepeno otvaranje tržišta javnih nabavki i jednak tretman domaćih i dobavljača iz zemalja u Regionu,
  • obezbeđenje zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa međunarodnim standardima,
  • efikasan mehanizam za rešavanje sporova do kojih dolazi u primeni Sporazuma,
  • obaveza pridržavanja pravila STO, bez obzira da li je zemlja članica ili nije.

Stupanjem Sporazuma na snagu primenjen je nivo liberalizacije koji je utvrđen bilateralnim sporazumima, uz nemogućnost uvođenja dodatnih fiskalnih i kvantitativnih ograničenja. Sporazumom je propisana obaveza potpisnica da uspostave zonu slobodne trgovine, punu liberalizaciju u skladu sa odredbama Sporazuma CEFTA i sa relevantnim pravilima i procedurama STO najkasnije do 31. decembra 2010. godine.

Prioriteti CEFTA u 2014. godini, tokom predsedavanja Makedonije, potvrđeni od strane CEFTA sekretarijata i ministara nadležnih za CEFTA:

  1. Dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima i trgovine uslugama,
  2. Produbljivanje implementacije CEFTA za dalje olakšavanje trgovine,
  3. Promovisanje regionalne saradnje u politici konkurencije, intelektualne svojine i javnih nabavki,
  4. Održavanje sinergije između implementacije CEFTA sporazuma i Strategije JI Evrope 2020.

CEFTA STRUKTURE

CEFTA sporazum ima institucionalan okvir:

  • zajednički komitet,
  • 3 potkomiteta,
  • tri radne grupe i
  • stalni sekretarijat.

Zajednički komitet - upravno telo CEFTA, koji je osnovan u skladu sa članom 40 ovog Sporazuma. Sastoji se od predstavnika svih potpisnica Sporazuma (ministri nadležni za ekonomske odnose sa inostranstvom i ovlašćeni predstavnici) i njegova osnovna funkcija je da nadgleda i upravlja primenu Sporazuma. Zajednički komitet sastaje se redovno, najmanje jednom godišnje i odluke donosi konsenzusom. Zajedničkim komitetom rukovodi jedna od potpisnica i ova funkcija se smenjuje na godišnjem nivou, po rotirajućem rasporedu. Srbija je predsedavala CEFTA u 2010. godini, u 2011. UNMIK/Kosovo, u 2012. godini Albanija, u 2013. Bosna i Hercegovina dok u 2014. godini Komitetom CEFTA predsedava Republika Makedonija.

Potkomitet za poljoprivredu i sanitarna i fitosanitarna pitanja - ima za cilj da olakša trgovinu poljoprivrednim proizvodima u Regionu i obezbedi zaštitu zdravlja bilja, zdravlja životinja i bezbednosti hrane.

Potkomitet za carine i pravila o poreklu - ima za cilj pojednostavljenje i olakšanje carinskih procedura, stimulisanje brze implementacije pravila o poreklu kod svih potpisnica.

Potkomitet za tehničke prepreke u trgovini i necarinske barijere - ima za cilj da identifikuje, razmatra i predlaže mere za otklanjanje tehničkih barijera u trgovini i necarinskih barijera između potpisnica.

Ovi potkomiteti se sastaju najmanje jednom godišnje. Njima predsedavaju potpisnice u rotirajućem rasporedu, u skladu sa Odlukom broj 2/2007 Zajedničkog komiteta CEFTA.

Pored tri potkomiteta, takođe su osnovane tri radne grupe:

  • Radna grupa za trgovinu uslugama - sa glavnim ciljem istraživanja mogućnosti za postepenu liberalizaciju trgovine uslugama između CEFTA potpisnica;
  • Radna grupa za tehničke barijere u trgovini - osnovana u okviru Potkomiteta za tehničke barijere u trgovini i necarinske barijere i služi kao forum za diskusiju o pitanjima kao što su: usklađivanje tehničkih propisa, standarda i obaveznih procedura za ocenu usaglašenosti, sa ciljem ukidanja tehničkih barijera u trgovini;
  • Radna grupa za upravljanje carinskim rizikom - osnovana u okviru Potkomiteta za carine i pravila o poreklu sa glavnim ciljem razvijanja koordinacije regionalnog upravljanja rizikom između agencija.

Sekretarijat CEFTA - U skladu sa Članom 40,2 CEFTA 2006, Zajednički komitet je podržan od strane stalnog Sekretarijata u Briselu, koji je osnovan u septembru 2008. Uloga Sekretarijata jeste da pruži tehničku i administrativnu podršku Zajedničkom komitetu, potkomitetima, radnim grupama i drugim telima osnovanim od strane Zajedničkog komiteta. Sekretarijat trenutno zajednički finansiraju CEFTA potpisnice i Evropska komisija. Nalazi se u zgradi EFTA, 12-16 Rue Josifa II, B-1000, Brisel.

CEFTA sekretarijat i predsedavajući svake godine zajedno organizuju CEFTA nedelju. Ovaj značajni privredni događaj, koji okuplja visoke zvaničnike zemalja u okruženju, predstavnike privrednih komora i relevantnih institucija, prošle godine održan je 17-18. novembra u Sarajevu, ove godine biće održan u Skoplju. U okviru ove manifestacije održava se i Forum privrednih komora CEFTA regiona kao i sastanak zajedničkog CEFTA ministarskog komiteta. Manifestaciju CEFTA nedelja čini veći broj susreta i sednica i drugih događaja posvećenih zajedničkim naporima za uklanjanje svih barijera u Regionu, kao i unapređenju privredne saradnje.

CEFTA takođe održava redovne sastanke zamenika ministara odgovornih za trgovinu kako bi se osigurao napredak po različitim pitanjima.

CEFTA (početak)

SARADNJA PRIVREDNIH KOMORA U CEFTA REGIONU

Posle potpisivanja CEFTA sporazuma, na inicijativu PKS i uz podršku Evrokomore, u Beogradu je 2007. godine konstituisan Stalni Forum privrednih komora CEFTA članica. Cilj ovog Foruma je da se putem međukomorske saradnje i dijaloga, pruži podrška privredi u cilju maksimiziranja pozitivnih efekata stvaranja zone slobodne trgovine u Regionu. U okviru Foruma CEFTA komora formirane su regionalne radne grupe:

  • Radna grupa za poljoprivredu, sanitarna i fitosanitarna pitanja,
  • Radna grupa za necarinske barijere,
  • Radna grupa za poreklo robe i carinska pitanja,
  • Radna grupe za liberalizaciju trgovine uslugama.

Najvažnije razmatrane teme i aktivnosti Foruma su: maksimiziranje efekta primene CEFTA sporazuma, otklanjanje necarinskih barijera u regionalnoj trgovini, liberalizacija trgovine uslugama, rešavanje problema nepriznavanja sertifikata i uverenja, razmena informacija o privrednim pokazateljima, organizacija edukacije o dijagonalnoj kumulaciji porekla robe i dr.

CEFTA (početak)

PROBLEMI U PRIVREDNOJ SARADNJI SRBIJE SA CEFTA REGIONOM

Poseban problem u sprovođenju Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA 2006 predstavljaju razne vrste necarinskih barijera, kao što su:

  • komplikovane procedure na graničnim prelazima: veliko administriranje i neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, radioloških),
  • neusklađenost domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim,
  • nedostatak akreditovanih tela i laboratorija,
  • nepriznavanje sertifikata o kvalitetu,
  • nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture, 
  • korupcija i krijumčarenje.

Privredna komora Beograda, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, prikuplja podatke o necarinskim barijerama od preduzeća na razne načine (ankete, privredni skupovi, direktni kontakt) o kojima obaveštava ministarstvo nadležno na primenu CEFTA Sporazuma, odnosno Ministarstvo spoljne, unutrašnje trgovine i telekomunikacija RS. Sve barijere zvanično su evidentirane u bazi podataka CEFTA necarinskih barijera, koju zajedno ažuriraju CEFTA potpisnice.

Matrica za necarinske barijere CEFTA sekretarijata postoji od 2009.god, od kada je zvanično evidentirano ukupno 114 različitih necarinskih barijera, od kojih je otklonjeno ukupno 73 (64%). Srbija je prijavila ukupno 26 različitih vrsta barijera koje su primenile druge CEFTA potpisnice, a prema drugim CEFTA potpisnicama Srbija je uvela ukupno 32 necarinske barijere, od kojih je otklonjeno 29 (90%).

BROJ PRIJAVLJENIH, UVEDENIH I OTKLONJENIH NCB

RB Potpisnica CEFTA Broj NCB koje je CEFTA potpisnica prijavila Broj NCB koje je uvela CEFTA potpisnica Otklonjene NCB
1. Albanija 1 6 4/6
2. BiH 29 21 8/21
3. Hrvatska 12 18 9/18
4. Makedonija 11 12 6/12
5. Moldavija 0 1 0/1
6. Srbija 21 32 26/32
7. Crna Gora 11 2 1/2
8. UMNIK Kosovo 17 7 1/7
9. SVE potpisnice 1 6 4/6

CEFTA (početak)

POTPISANI BILATERALNI SPORAZUMI

Republika Srbija je potpisala bilateralne sporazume, odnosno protokole o saradnji, sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom. Ovi dokumenti treba da omoguće lakši, brži i jeftiniji promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda:

  • Sa Bosnom i Hercegovinom:
    • Protokol o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokumenata izdatih od strane akreditovanih laboratorija za hranu i hranu za životinje biljnog i mešovitog porekla;
    • Protokol o saradnji u oblasti zaštite zdravlja bilja;
  • Sa Republikom Makedonijom:
    • Sporazum o fitosanitarnoj saradnji;
    • Sporazum o bezbednosti hrane i veterinarstva;
  • Sa Crnom Gorom:
    • Sporazum o saradnji u oblasti zdravstvene zaštite bilja;
    • Sporazum o saradnji u oblasti veterine;
    • Sporazum o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog/kombinovanog porekla.

ROBNA RAZMENA SRBIJE I CEFTA POTPISNICA (MLN.USD)

ZEMLJA POTPISNICA 2010. 2011. 2012. I-XII 2013.
Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz
BiH 1.093,5 542,8 1.212,3 694,4 1.111,6 487,3 1.219,9 521,5
Crna Gora 809,9 151,8 901,5 112,5 814,7 108,3 862,0 160,9
Makedonija 478,7 269,8 531,1 322,8 490,9 298,8 581,7 261,6
Hrvatska 311,2 394,3 466,4 467,2 402,5 513,2 198,3 201,3
Albanija 131,0 8,1 127,1 22,6 87,6 13,9 120,1 16,6
Moldavija 5,4 22,9 9,6 66,4 13,2 80,3 14,7 79,8
UNMIK/Kosovo 391,3 4,0 369,9 3,1 379,4 12,1 536,9 13,8
CEFTA ukupno 3.221,0 1.393,7 3.617,9 1.689,0 3.299,9 1.513,9 3.533,6 1.255,5
Svet ukupno 10.245,6 16.818,4 12.226,9 19.578,8 11.841,9 18.176,6 15.170,3 21.068,6
CEFTA/svet 31,4% 8,3% 29,6% 8,6% 27,9% 8,3% 23,3% 6,0%

CEFTA tržište je značajno za privredu Srbije. Od ukupnog izvoza Srbije skoro jedna četvrtina se realizuje u CEFTA regionu, dok uvoz iz CEFTA čini samo 6% ukupnog uvoza Srbije, tako da u ovoj razmeni beleži značajan suficit. Ukupna robna razmena Srbije sa CEFTA regionom u 2013. godini iznosi 4.789,1 mln. USD što je 0,5% manje u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz u CEFTA iznosio je 3.533,6 mln. USD i veći je za 7,1%, dok uvoz u vrednosti od 1.255,5 mln. USD beleži pad od 17,1% u odnosu na 2012.god. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 2.278,1 mln. USD i veći je za 27,6% u odnosu na prethodnu godinu.

CEFTA (početak)

VRSTE SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA U RAZMENI SRBIJE SA CEFTA REGIONOM

Prema vrsti spoljnotrgovinskog prometa u ukupnom izvozu Srbije u CEFTA u 2013. godini, poslovi kupoprodaje učestvuju sa 97,0%; promet u slobodnim zonama 0,9%; oplemenjivanje 0,8%; vraćanje robe 0,4%; drugi poslovi 0,3%; poslovi nakon oplemenjivanja 0,4% i dr.

Prema vrsti spoljnotrgovinskog prometa u ukupnom uvozu Srbije iz CEFTA u 2013. godini, poslovi kupoprodaje učestvuju sa 85,2%; promet u slobodnim zonama 8,7%; oplemenjivanje 2,7%; vraćanje robe 1,6%; poslovi nakon oplemenjivanja 1,2% i dr.

CEFTA (početak)

NAJZNAČAJNIJE DELATNOSTI U RAZMENI SRBIJE SA CEFTA REGIONOM

U ukupnom izvozu Srbije u CEFTA region u 2013. godini proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića učestvuje sa 25,8%; proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 10,7%; poljoprivreda, lov i usluge 7,9%; proizvodnja ostalih mašina i uređaja 5,4%; proizvodnja proizvoda od gume i plastike 5,2%; proizvodnja osnovnih metala 5,1%; proizvodnja električne energije, gasa i tople vode 4,6%; proizvodnja koksa i derivata nafte 3,4%; proizvodnja proizvoda od ostalih minerala 3,3%; proizvodnja celuloze, papira i prerada papira 3,1%; proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 2,9%; proizvodnja motornih vozila i prikolica 2,4%; proizvodnja nameštaja i sličnih proizvoda 2,4%; proizvodnja drugih električnih mašina i aparata 2,2%; proizvodnja kože i predmeta od kože, obuće 2,1%; vađenje sirove nafte i gasa, usluge 1,8%; proizvodnja odevnih predmeta i krzna 1,8%; prerada i proizvodi od drveta i plute 1,5%; proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 1,3%; proizvodnja radio, tv i komunikacine opreme 1,2%; reciklaža 1% i dr.  

U ukupnom uvozu Srbije iz CEFTA regiona u 2013. godini proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića učestvuje sa 13,9%; proizvodnja osnovnih metala 11,7%; proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 10,6%; proizvodnja električne energije, gasa i tople vode 9,4%; proizvodnja drugih električnih mašina i aparata 6,4%; poljoprivreda, lov i usluge 6,0%; proizvodnja koksa i derivata nafte 5,5%; proizvodnja proizvoda od ostalih minerala 5,0%; prerada i proizvodi od drveta i plute 3,7%; proizvodnja celuloze, papira i prerada papira 3,3%; proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 3,1%; proizvodnja proizvoda od gume i plastike 2,8%; reciklaža 2,7%; proizvodnja ostalih mašina i uređaja 2,6%; vađenje uglja 2,5%; proizvodnja nameštaja i sličnih proizvoda 2,3%; proizvodnja duvanskih proizvoda 1,7%; proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 1,7%; proizvodnja motornih vozila i prikolica 0,8%; izdavanje, štampanje i reprodukcija 0,7%; vađenje sirove nafte i gasa, usluge 0,5%; uzgoj, iskorišćavanje šuma i usluge 0,5%; proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 0,5% i dr. 

CEFTA (početak)

NAJZNAČAJNIJE VRSTE ROBE U RAZMENI SRBIJE SA CEFTA REGIONOM

U ukupnom izvozu Srbije u CEFTA region u 2013. godini električna energija učestvuje sa 4,6%; kukuruz, ostalo 2,0%; ulje od suncokreta, ostalo i frakcije, jestivo 1,6%; pića bezalkoholna, bez mleka i proizvoda od mleka 1,4%; voda, uključujući mineralnu i gaziranu, sa šećerom, ostalo 1,4%; pivo, dobijeno od slada, u bocama 1,3%; brašno, od obične pšenice i pira 1,2%; pšenica i napolica, ostalo 1,1%; preparati za ručno pranje rublja i posuđa 1,0%; hartija, karton, premazani, impregnisani, ili prekriveni plastičnim masama (isključujući lepkove), ostalo 1,0%; nafta, sirova, ostalo 0,9%; ulje od suncokreta, sirovo, ostalo 0,9%; malteri smolni, ostale mase za zaptivanje i slično 0,9%; crepovi (krovni) od keramike 0,8%; ulja za loženje, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,1% po masi,ali ne preko 1% po masi 0,8%; ostali lekovi, za prodaju na malo, ostalo 0,7%; proizvodi za ishranu, nepomenuti, ostali 0,7%; biskviti slatki, ostali 0,7%; smeše krmne, skrob>30%, mlečni proizvodi <10% 0,7%; aparati neelektrični za zagrevanje, ostalo, uključujući aparate na čvrsta goriva 0,7%; začini mešani, mešana začinska sredstva i sosovi ostali 0,6%; butumen od nafte 0,6%; pšenica i napolica, ostala 0,6%; cigarete, koje sadrže duvan, ostale 0,6%; proizvodi od gvožđa dobijeni direktnom redukcijom rude, otpaci i ostaci ostali 0,6%; gasna ulja teška, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora ne preko 0, 001% po masi 0,6%; biskviti, slatki, čokoladni, ostali 0,6%; ostali preparati koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, ostalo 0,5% i dr.  

U ukupnom uvozu Srbije iz CEFTA regiona u 2013. godini električna energija učestvuje sa 9,4%; setovi provodnika za paljenje i ostali setovi provodnika za vozila, vazduhoplove ili plovila 4,7%; ugalj mrki i lignit, neaglomerisani 2,5%; ostali lekovi, za prodaju na malo, ostalo 2,3%; koks i polukoks od kamenog uglja, ostalo 2,1%; urea sa sadržajem više od 45% po težini azota 1,8%; ulja teška, ostala i ostala ulja za podmazivanje 1,8%; cement portland, ostali 1,7%; cigarete, koje sadrže duvan, ostale 1,6%; žica toplo valjana, prečnika < 14mm, za armiranje betona 1,6%; drvo, obrađeno, deblj.>6mm, od ostalih četinara, ostalo 1,3%; proiz. (preko 600mm), obojeni, lakirani, sl.ostali 1,2%; šipke toplovaljane, sa deformacijama, ostalo 1,2%; otpaci, ostaci od gvožđa, čelika, u komadima do 200mm 0,9%; proizvodi za ishranu, nepomenuti, ostali 0,8%; paradajz, svež ili rashlađen 0,8%; preparati za ručno pranje rublja i posuđa 0,8%; svinje, mase preko 50kg, domaće vrste, ostalo 0,8%; otpaci i ostaci od aluminijuma, ostali 0,7%; delovi za sedišta od ostalih materijala 0,7%; cevi, ostale, zavarene, kvadratnog ili pravougaonog preseka, debljine zida preko 2 mm, ostale 0,7%; dinatrijum-karbonat 0,7%; drvo, rendisano, debljine>6mm, od četinara, ostalo 0,6%; srdele, konzervisane, ostale 0,6%; proizv. (preko 600mm), elektrolitički prevučeni cinkomostali 0,6%; boce, od obojenog stakla, v>0, 33l<1l za hranu i piće 0,6%; gasna ulja teška, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora ne preko 0, 001% po masi 0,6%; otpaci i ostaci od legiranog čelika, ostali 0,6%; kobasice i slični proizvodi, ostalo 0,5% i dr.      

CEFTA (početak)

vrh

WTO

WTO
www.wto.org

WORLD TRADE ORGANIZATION (WTO)
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (STO)

Svetska trgovinska organizacija je jedina međunarodna organizacija koja se bavi opštim uslovima trgovine među narodima. Njena glavna funkcija je da obezbedi što bolje uslove za slobodno, predvidivo i glatko obavljanje trgovine.
 
STO je osnovana 01. januara 1995. godine, nastala je tokom Urugvajske runde pregovora (1986-1994.) i jedna je od najmlađih međunarodnih organizacija. Sedište je u Ženevi. Ima 151 zemlju članicu (stanje na dan 27. jula 2007.), koje čine 97% svetske trgovine. Za prijem u članstvo trenutno pregovara 30 –tak zemalja. STO ima buđet od 182 miliona švajcarskih franaka za 2007. godinu. Sekretarijat zapošljava 625 ljudi a generalni direktor je Roberto Azevêdo.

STO je sledbenik multilateralnog trgovinskog sistema (GATT) koji je uspostavljen pre više od 50 godina, posle II svetskog rata. To je organizacija kojom upravljaju članovi “Member –driven organization”. Sve članice su se slobodno udružile na bazi rezultata pregovora i zbog toga članstvo u STO znači balans između prava i obaveza. Članice imaju privilegije koje su im druge zemlje članice dale i sigurnost da će se obezbediti poštovanje trgovinskih pravila. Zauzvrat, oni moraju da se obavežu da će otvoriti svoja tržišta i da će poštovati pravila. Ova obaveza je nastala kao rezultat pregovora za članstvo.

OBLASTI DELOVANJA

  • Administriranje trgovačkih ugovora STO
  • Forum za trgovačke pregovore
  • Vođenje trgovačkih sporova
  • Nadgledanje nacionalnih trgovačkih politika
  • Tehnička pomoć i trninig za zemlje u razvoju
  • Saradnja sa ostalim međunarodnim organizacijama

STRUKTURA STO

Odluke u okviru STO u potpunosti donose članovi i to koncenzusom. Najviši organ je Ministarska Konferencija, koja se saziva najmanje jednom u dve godine. Zatim sledi Generalni Savet (obično ga čine ambasadori i vođe delegacija u Ženevi). Sastaju se nekoliko puta godišnje u sedištu u Ženevi. Generalni Savet se sastaje i u funkciji telo za izveštaj o trgovačkoj politici i u funkciji tela za rešavanje sporova.

Sledeći nivo je Savet za robu, Savet za usluge i Savet za intelektualnu svojinu (TRIPS) i oni podnose izveštaj Generalnom savetu. Postoji veliki broj specijalizovanih komiteta, radnih grupa i radnih tela, koji se bave pojedinačnim ugovorima i ostalim oblastima kao što su : životna sredina, razvoj, zahtevi za članstvo i politika regionalnog razvoja. Republika Srbija je na listi zemalja koje pregovaraju za članstvo i ima status posmatrača, zajedno sa ostalih 30 –tak zemalja među kojima su i Ruska Federacija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

OSNOVNI PODACI

REPUBLIKA SRBIJA I STO

vrh


Udruženje trgovine, turizma i usluga

Oblasti

Info

Grupacije