TRGOVINA, USLUGE, CENE I ZAŠTITA POTROŠAČA

Trgovina, usluge, cene i zastita potrosaca

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su kupci spremni da prihvate. Aktivnosti koje se realizuju u odeljenju za trgovinu, usluge, cene i zaštitu potrošača odnose se na praćenje i informisanje o aktuelnoj situaciji i podacima relevantnim za ovaj sektor privrede, a sve u cilju pružanja osnove privrednicima da uspešno planiraju i realizuju svoje buduće aktivnosti.

AKTIVNOSTI

  • Praćenje i informisanje o kretanjima na tržištu roba i usluga: praćenje  prometa roba i usluga na teritoriji Grada; praćenje i analiziranje kretanja cena proizvoda i usluga; analiziranje kretanja kupovne moći i životnog standarda stanovništva; praćenje i informisanje iz oblasti trgovine i zaštite konkurencije, kao i propisa kojima se uređuje oblast zaštite potrošača;  praćenje rada i ostvarivanje saradnje sa organizacijama za zaštitu potrošača, kao i drugi poslovi iz ove oblasti.

  • U skladu sa potrebama privrednika, organizovanje okruglih stolova/panela/prezentacija koje za temu imaju aktuelna dešavanja i relevantne promene unutar ovog sektora privrede;

  • Sprovođenje aktivnosti vezanih za edukaciju svih zainteresovanih strana - učesnika na tržištu roba i usluga;

  • Pružanje konsultantskih usluga u vezi svih aktivnosti koje su usmerene ka blagovremenom analiziranju svih propisa iz oblasti finansija, računovodstva, poreza, doprinosa i drugih oblasti koje su u interesu članova Privredne komore;

  • Saradnja sa relevantnim institucijama i privrednim subjektima, posete organizacijama, institucijama i privrednicima, u svrsi informisanja privrednih subjekata o aktuelnim privrednim kretanjima i trendovima.

vrh

AKTUELNO


12. jun 2014.

ODBOR ZA PRIVREDU USVOJIO PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA

Skupštinski Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku usvojio je danas većinom glasova Predlog zakona o zaštiti potrošača.  Na sednici Odbora, na kojoj je razmatran Predlog zakona o zaštiti potrošača, u pojedinostima, većinom glasova usvojeno je i sedam amandmana koje je prihvatila i Vlada Srbije. Poslanik Blagoje Bradić je tokom sednice zatražio amandmanom da se u Zakon o zaštiti potrošača unese obaveza da se upustvo za upotrebu proizvoda mora štampati i na jezicima manjina, a da se posebnom oznakom na proizvodu naznači ko je krajnji prodavac. Novina u tom zakonskom predlogu je da odgovor kompanije na eventualni zahtev za zamenom, popravkom ili vraćanjem novca zbog nezadovoljstva kvalitetom artikla, mora da usledi najkasnije za 15 dana. Domaći kupci će, s novim zakonskim rešenjima, imati mogućnost da se, kada je reč o kupovini na daljinu (pouzećem, Internetom), bez obrazloženja predomisle u roku od 14 dana i otkažu kupovinu. Ministar trgovine Rasim Ljajić prošle nedelje je najavio da će biti ukinute sudske takse za potrošačke sporove manje od 500.000 dinara, kako bi se potrošači podstakli da se izbore za svoja prava i sudskim putem, što do sada nije bio slučaj.

Izvor: Tanjug

PRIVREDA BEOGRADA U 2014.

POTROŠAČKE CENE U 2013. GODINI

U 2013. godini rast potrošačkih cena je iznosio 2,2%. Ostvareni rast potrošačkih cena u 2013. godini, značajno je ispod projektovane inflacije za 2013. sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu od 5,5% i ciljane inflacije za period od 2012. do 2014. godine 4% plus minus 1,5. Na inflaciju su protekle godine, uglavnom delovale cene hrane i bezalkoholnih pića, s obzirom na to da su cene hrane usled dobrih klimatskih uslova i povećanih prinosa poljoprivrednih kultura, snižene, što se odrazilo i na cene neprerađene hrane. Sniženje cena neprerađene hrane (voće, povrće, konzumna jaja, sveže meso i riba) je evidentirano u martu od 0,6%, julu 10,6, avgustu 3,7, oktobru 0,3 i novembru 4,9%, dok je cena prerađene hrane konstantno snižavana u periodu april-jul i oktobar-novembar, s tim što su mesečne stope pada cena bile u rasponu od 0,1 do 0,4%. Pad cena je evidentiran i kod derivata nafte, po osnovu nižih cena sirove nafte i kursa dolara, što je takođe, ublažilo opšti rast. Značajno dejstvo na rast inflacije su imale cene cigareta i alkoholnih pića, koje su imale najveći intenzitet rasta, pre svega po osnovu izmenjenih akciza. Značajno je uticalo i povećanje cena električne energije i gasa za domaćinstvo, koje su imale dejstvo na visok intenzitet rasta kontrolisanih cena proizvoda i usluga. Posmatrano po mesecima, najveći intenzitet rasta inflacije, evidentiran je u aprilu 0,8% i junu 1%, nepromenjeni nivo u martu, maju i septembru, sniženje u julu 0,9 i novembru 0,6% i u ostalim mesecima, umeren rast cena, u intervalu od 0, 2 do 0,6%. Na nivo inflacije, pored cena hrane i bezalkoholnih pića, koje su snižene 2,5%, uticale su i niže cene transporta za 1,2%, što je, u značajnoj meri, blažilo opšti rast potrošačkih cena. U potpunosti je neutralisan rast cena grupe stan, voda, električna energija, gas i druga goriva od 7,4%. Natprosečno su povećane i cene alkoholnih pića i duvana 10,5%, restorana i hotela 7,9, zdravstva 7,6, komunikacija 5,5, rekreacije i kulture 5,4, nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja 3,8 i ostale robe i usluga 2,8%. Niži nivo od opšteg, ostvaren je jedino kod odeće i obuće 0,5 i obrazovanja 0,1%.

vrh

STATISTIČKI PODACI

*Izvor: MTT, RZSS

Indeks potrošačkih cena, Beograd 2014.
jan feb mart apr maj jun jul avg sep okt nov dec
101,9 99,8 99,9
100,3
99,9 100,3
Indeks potrošačkih cena, Beograd 2013.
jan feb mart apr maj jun jul avg sep okt nov dec
100,5 100,5 99,7 102,2 200,3 201,3 98,6 100,3 100,2 100,2 99,1 100,2


Odnos prosecene zarade i minimalne potrosacke korpe

UPOREDNI PREGLED KUPOVNE MOĆI PO GRADOVIMA
RANGIRANIM PREMA ZARADAMA U ODNOSU NA PROSEK REPUBLIKE SRBIJE
- februar 2014. godine -

G R A D Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom
(bez poreza i doprinosa)
Nova potrošačka korpa Odnos zarade i potrošačke korpe
Prosečna Minimalna (3:2) (4:2)
1 2 3 4 5 6
Beograd 54.311 68.862 39.658 1,27 0,73
Pančevo 49.788 71.532 35.240 1,44 0,71
Novi Sad 49.165 72.833 36.011 1,48 0,73
Republika Srbija 44.802 60.895 32.019 1,36 0,71
Kragujevac 44.057 65.719 34.090 1,49 0,77
Užice 42.973 63.757 32.997 1,48 0,77
Šabac 41.945 70.543 34.829 1,68 0,83
Zrenjanin 41.562 73.175 36.224 1,76 0,87
Subotica 41.119 60.772 31.630 1,48 0,77
S. Mitrovica 40.104 68.321 33.953 1,70 0,85
Zaječar 39.789 62.592 32.654 1,57 0,82
Niš 39.750 62.818 32.752 1,58 0,82
Smederevo 37.795 63.344 32.685 1,68 0,86
Kraljevo 37.740 59.498 30.837 1,58 0,82
Valjevo 36.405 60.962 32.329 1,67 0,89
Leskovac 34.251 57.969 30.191 1,69 0,88

PREGLED RAZVOJA TRGOVINE NA MALO U BEOGRADU

Godina Promet
(u hiljadama dinara)
Indeks realnog prometa
Ø 1999.=100
Prodavnice Zaposleni
1970. 1,209,748 88 3,982 22,082
1980. 2,681,400 193 4,899 29,621
1990. 2,032,876 146 7,732 34,011
2000. 19,979,611 103 3,631 19,649
2007. 400,754,891 250 22,369 86,652
2008. 532,514,748 300 29,086 111,529
2009. 419,712,635 205 27,520 105,524
2010. 499,761,177 221 24,992 85,618
2011. 473,815,000 198 24,328 80,313
2012. 502,553,000 194 22,385
73,899

vrh


Udruženje trgovine

Oblasti

Info

Grupacije