TRGOVINA, USLUGE, CENE I ZAŠTITA POTROŠAČA

Trgovina, usluge, cene i zastita potrosaca

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su kupci spremni da prihvate. Aktivnosti koje se realizuju u odeljenju za trgovinu, usluge, cene i zaštitu potrošača odnose se na praćenje i informisanje o aktuelnoj situaciji i podacima relevantnim za ovaj sektor privrede, a sve u cilju pružanja osnove privrednicima da uspešno planiraju i realizuju svoje buduće aktivnosti.

AKTIVNOSTI

  • Praćenje i informisanje o kretanjima na tržištu roba i usluga: praćenje  prometa roba i usluga na teritoriji Grada; praćenje i analiziranje kretanja cena proizvoda i usluga; analiziranje kretanja kupovne moći i životnog standarda stanovništva; praćenje i informisanje iz oblasti trgovine i zaštite konkurencije, kao i propisa kojima se uređuje oblast zaštite potrošača;  praćenje rada i ostvarivanje saradnje sa organizacijama za zaštitu potrošača, kao i drugi poslovi iz ove oblasti.

  • U skladu sa potrebama privrednika, organizovanje okruglih stolova/panela/prezentacija koje za temu imaju aktuelna dešavanja i relevantne promene unutar ovog sektora privrede;

  • Sprovođenje aktivnosti vezanih za edukaciju svih zainteresovanih strana - učesnika na tržištu roba i usluga;

  • Pružanje konsultantskih usluga u vezi svih aktivnosti koje su usmerene ka blagovremenom analiziranju svih propisa iz oblasti finansija, računovodstva, poreza, doprinosa i drugih oblasti koje su u interesu članova Privredne komore;

  • Saradnja sa relevantnim institucijama i privrednim subjektima, posete organizacijama, institucijama i privrednicima, u svrsi informisanja privrednih subjekata o aktuelnim privrednim kretanjima i trendovima.

vrh

AKTUELNO


12. jun 2014.

ODBOR ZA PRIVREDU USVOJIO PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA

Skupštinski Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku usvojio je danas većinom glasova Predlog zakona o zaštiti potrošača.  Na sednici Odbora, na kojoj je razmatran Predlog zakona o zaštiti potrošača, u pojedinostima, većinom glasova usvojeno je i sedam amandmana koje je prihvatila i Vlada Srbije. Poslanik Blagoje Bradić je tokom sednice zatražio amandmanom da se u Zakon o zaštiti potrošača unese obaveza da se upustvo za upotrebu proizvoda mora štampati i na jezicima manjina, a da se posebnom oznakom na proizvodu naznači ko je krajnji prodavac. Novina u tom zakonskom predlogu je da odgovor kompanije na eventualni zahtev za zamenom, popravkom ili vraćanjem novca zbog nezadovoljstva kvalitetom artikla, mora da usledi najkasnije za 15 dana. Domaći kupci će, s novim zakonskim rešenjima, imati mogućnost da se, kada je reč o kupovini na daljinu (pouzećem, Internetom), bez obrazloženja predomisle u roku od 14 dana i otkažu kupovinu. Ministar trgovine Rasim Ljajić prošle nedelje je najavio da će biti ukinute sudske takse za potrošačke sporove manje od 500.000 dinara, kako bi se potrošači podstakli da se izbore za svoja prava i sudskim putem, što do sada nije bio slučaj.

Izvor: Tanjug

PRIVREDA BEOGRADA U 2014.

POTROŠAČKE CENE U 2013. GODINI

U 2013. godini rast potrošačkih cena je iznosio 2,2%. Ostvareni rast potrošačkih cena u 2013. godini, značajno je ispod projektovane inflacije za 2013. sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu od 5,5% i ciljane inflacije za period od 2012. do 2014. godine 4% plus minus 1,5. Na inflaciju su protekle godine, uglavnom delovale cene hrane i bezalkoholnih pića, s obzirom na to da su cene hrane usled dobrih klimatskih uslova i povećanih prinosa poljoprivrednih kultura, snižene, što se odrazilo i na cene neprerađene hrane. Sniženje cena neprerađene hrane (voće, povrće, konzumna jaja, sveže meso i riba) je evidentirano u martu od 0,6%, julu 10,6, avgustu 3,7, oktobru 0,3 i novembru 4,9%, dok je cena prerađene hrane konstantno snižavana u periodu april-jul i oktobar-novembar, s tim što su mesečne stope pada cena bile u rasponu od 0,1 do 0,4%. Pad cena je evidentiran i kod derivata nafte, po osnovu nižih cena sirove nafte i kursa dolara, što je takođe, ublažilo opšti rast. Značajno dejstvo na rast inflacije su imale cene cigareta i alkoholnih pića, koje su imale najveći intenzitet rasta, pre svega po osnovu izmenjenih akciza. Značajno je uticalo i povećanje cena električne energije i gasa za domaćinstvo, koje su imale dejstvo na visok intenzitet rasta kontrolisanih cena proizvoda i usluga. Posmatrano po mesecima, najveći intenzitet rasta inflacije, evidentiran je u aprilu 0,8% i junu 1%, nepromenjeni nivo u martu, maju i septembru, sniženje u julu 0,9 i novembru 0,6% i u ostalim mesecima, umeren rast cena, u intervalu od 0, 2 do 0,6%. Na nivo inflacije, pored cena hrane i bezalkoholnih pića, koje su snižene 2,5%, uticale su i niže cene transporta za 1,2%, što je, u značajnoj meri, blažilo opšti rast potrošačkih cena. U potpunosti je neutralisan rast cena grupe stan, voda, električna energija, gas i druga goriva od 7,4%. Natprosečno su povećane i cene alkoholnih pića i duvana 10,5%, restorana i hotela 7,9, zdravstva 7,6, komunikacija 5,5, rekreacije i kulture 5,4, nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja 3,8 i ostale robe i usluga 2,8%. Niži nivo od opšteg, ostvaren je jedino kod odeće i obuće 0,5 i obrazovanja 0,1%.

vrh

STATISTIČKI PODACI

*Izvor: RZS, ZIS, Ekonomski institut  

PRIVREDNA KRETANJA, BEOGRAD

Prema poslednje dostupnim podacima, Beogradski region učestvuje sa 39,6 odsto u BDP-u Republike Srbije. Sa 797 hiljada dinara BDP-a po glavi stanovnika, koliko je iznosio u 2012. god, Beogradski region ima 71 odsto veći per capita iznos u odnosu na republički prosek. To je, za oko 1,5 odsto manji iznos u odnosu na podatak iz 2011. godine, ali pokazuje gotovo identičan položaj srpske prestonice u odnosu na ostala tri regiona.

Sa ukupno 110.848 privrednih subjekata, koliko je bilo u martu 2014., od čega je 53.693 privrednih društava i 57.155 preduzetnika, privreda Grada Beograda je ostvarila sledeće performanse:

  • ukupna industrijska proizvodnja na teritoriji Beograda u junu 2014. godine manja je za 17,9 odsto u odnosu na prosek 2013. godine. Industrijska proizvodnja u periodu januar – jun 2014. godine u odnosu na isti period 2013. godine manja je za 1,6 odsto. Proizvodnja u periodu januar - jun 2014. godine, u odnosu na isti period 2013. godine u sektoru „Rudarstvo“ manja je za 3,4 odsto, u sektoru „Prerađivačka industrija“ manja je za 3,7 odsto, i u sektoru „Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija“ veća je za 1,3 odsto;

  • izvoz/uvoz – deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni privrede Beograda iznosio je u prvih šest meseci 2014. godine 2.779,5 miliona dolara. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene privrede Beograda za januar-jun 2014. iznosi: izvoz 1.575,7 miliona dolara, uvoz 4.355,2 miliona dolara, dok je pokrivenost uvoza izvozom 36,2 odsto. Učešće Beogradskog regiona u izvozu Srbije, za period januar-jun, iznosilo je 20,8 odsto, prethode Region Šumadije i Zapadne Srbije (33,0 odsto) i Region Vojvodine (32,8 odsto), dok je učešće Beograda u uvozu Srbije bilo najveće u odnosu na ostale regione i iznosilo 42,3 odsto;

  • građevinarstvo – Posmatrano prema oblastima, najveću građevinsku aktivnost zabeležili su izvođači iz Beogradske oblasti, čak 58,8 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova. Slede Južnobačka oblast, 10,6 odsto, i Zlatiborska oblast, 4,2 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 odsto do 2,6 odsto. Predviđena vrednost radova novogradnje u maju 2014. iznosi 85,1 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost, posmatrano prema oblastima, zabeležena je u Južnobačkoj oblasti, 21,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje. Slede Beogradska oblast, 17,2 odsto, Sremska oblast, 15,8 odsto, Južnobanatska oblast, 9,9 odsto, i Pomoravska oblast 5,5 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 4,0 odsto;

  • unutrašnja trgovina – u periodi januar - maj 2014. g. promet robe u trgovini na malo, kada posmatramo indekse prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, Beogradski region beleži pad od 6,3 odsto u odnosu na isti period 2013. godine;

  • turizam - u periodu januar - jun 2014.godine Beograd je posetilo ukupno 335.902 turista (73.216 domaćih i 265.686 stranih posetioca), što predstavlja povećanje od 7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Za prvih šest meseci 2014. godine ostvareno je ukupno 696.995 noćenja, što predstavlja rast u ukupnom broju noćenja od 4 odsto u odnosu na isti period 2013. godine.

Prema Anketi o radnoj snazi koja je sprovedena u II kvartalu 2014.g., stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 18,3 odsto, dok je stopa zaposlenosti iznosila 38,9 odsto. Beogradski region broji ukupno 555.999 zaposlenih i 124.556 nezaposlenih lica.

Prosečna zarada u Beogradu, isplaćena u julu 2014. godine, iznosila je 77.919 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2014. godine, nominalno je veća za 1,5 odsto, a realno za 1,8odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Beogradu, isplaćena u julu 2014. godine, iznosila je 56.652 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u junu 2014. godine, nominalno je veća za 1,7odsto, a realno za 2,0odsto.
 

 Privredna komora Beograda, „Kuća privrede“, ima ulogu i kapacitete da, kroz dugogodišnju tradiciju i iskustvo, na najbolji način artikuliše problematiku i potrebe privrednog razvoja ekonomskih subjekata Grada sa potrebama državnih i lokalnih institucija.


Indeks potrošačkih cena, Beograd 2014.
jan feb mart apr maj jun jul avg sep okt nov dec
101,9 99,8 99,9
100,3
99,9 100,3





Indeks potrošačkih cena, Beograd 2013.
jan feb mart apr maj jun jul avg sep okt nov dec
100,5 100,5 99,7 102,2 200,3 201,3 98,6 100,3 100,2 100,2 99,1 100,2


Odnos prosecene zarade i minimalne potrosacke korpe

UPOREDNI PREGLED KUPOVNE MOĆI PO GRADOVIMA
RANGIRANIM PREMA ZARADAMA U ODNOSU NA PROSEK REPUBLIKE SRBIJE
- februar 2014. godine -

G R A D Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom
(bez poreza i doprinosa)
Nova potrošačka korpa Odnos zarade i potrošačke korpe
Prosečna Minimalna (3:2) (4:2)
1 2 3 4 5 6
Beograd 54.311 68.862 39.658 1,27 0,73
Pančevo 49.788 71.532 35.240 1,44 0,71
Novi Sad 49.165 72.833 36.011 1,48 0,73
Republika Srbija 44.802 60.895 32.019 1,36 0,71
Kragujevac 44.057 65.719 34.090 1,49 0,77
Užice 42.973 63.757 32.997 1,48 0,77
Šabac 41.945 70.543 34.829 1,68 0,83
Zrenjanin 41.562 73.175 36.224 1,76 0,87
Subotica 41.119 60.772 31.630 1,48 0,77
S. Mitrovica 40.104 68.321 33.953 1,70 0,85
Zaječar 39.789 62.592 32.654 1,57 0,82
Niš 39.750 62.818 32.752 1,58 0,82
Smederevo 37.795 63.344 32.685 1,68 0,86
Kraljevo 37.740 59.498 30.837 1,58 0,82
Valjevo 36.405 60.962 32.329 1,67 0,89
Leskovac 34.251 57.969 30.191 1,69 0,88

PREGLED RAZVOJA TRGOVINE NA MALO U BEOGRADU

Godina Promet
(u hiljadama dinara)
Indeks realnog prometa
Ø 1999.=100
Prodavnice Zaposleni
1970. 1,209,748 88 3,982 22,082
1980. 2,681,400 193 4,899 29,621
1990. 2,032,876 146 7,732 34,011
2000. 19,979,611 103 3,631 19,649
2007. 400,754,891 250 22,369 86,652
2008. 532,514,748 300 29,086 111,529
2009. 419,712,635 205 27,520 105,524
2010. 499,761,177 221 24,992 85,618
2011. 473,815,000 198 24,328 80,313
2012. 502,553,000 194 22,385
73,899

vrh


Udruženje trgovine

Oblasti

Info

Grupacije