9-12. februar 2012.

SAJAM HRANE I PIĆA FOODREX

Međunarodni sajam hrane i pića FOODREX (Food & Drink Expo) organizuje se na Beogradskom sajmu od 09. do 12. februara 2012. godine u halama 1 i 4. Ovaj sajam predstavlja manifestaciju na kojoj će se po prvi put predstaviti srpski proizvođači gotovih prehrambenih proizvoda namenjenih krajnjim potrošačima. U tom smislu, FOODREX sajam se konceptualno oslanja na najveći svetski sajam iz ove oblasti - Anuga u Kelnu, Nemačka.
Cilj manifestacije je da na jednom mestu okupi što veći broj srpskih proizvođača hrane i pića, kako bi se potencijalnim poslovnim partnerima iz inostranstva, na jednom mestu, pokazao kapacitet srpske prehrambene industrije.
FOODREX Sajam je prilika za brojne regionalne susrete sa već postojećim poslovnim partnerima, kao i upoznavanje novih potencijalnih tržišta na kojima naše kompanije nisu zastupljene ili su zastupljene u veoma maloj meri a predstavlja težnju kompletne srpske prehrambene industrije.  
Privredna komora Beograda poziva zainteresovane članove, sve privredne subjekte, preduzetnike i proizvođače da nam se pridruže u organizovanju zajedničkog nastupa.
Za detaljnije informacije možete se obratiti Privrednoj komori Beograda, Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije, kontakt osoba Emil Čukić, telefon 2642-483, ili na e-mail: emil@kombeg.org.rs  i  Udruženju ugostiteljstva i turizma, kontakt osoba Vesna Škorić, telefon 361-59-93 ili na e-mail vesnas@kombeg.org.rs.

3. februar 2012.

Komapnija Rojal FrieslandCampina, sa sedištem u Holandiji, objavila je da će preuzeti srpske mlekare Imlek i Mlekaru Subotica, koje su u većinskom vlasništvu Salforda. Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović kaže da je prodaja dve mlekare dogovorena, ali da one još nisu prodate i da predstoje dogovori o tehničkim detaljima. Salford je većinski akcionar obe mlekare, sa približno 79 odsto akcija u Imleku i 82 procenata akcija u Mlekari Subotica. Kompanija Rojal FrieslandCampina zapošljava skoro 19.500 ljudi, i kroz 100 proizvodnih pogona i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja. Asortiman proizvoda se sastoji od napitaka na bazi mleka, hrane za bebe, sireva, maslaca, pavlake, deserta i funkcionalnih sastojaka baziranih na mleku. Obe strane očekuju da će dogovor biti finaliziran u narednih nekoliko meseci.

2. februar 2012.

SUFICIT SRPSKOG AGRARA POVEĆAN ZA DEVET ODSTO

Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije u 2011. godini ostvarile su izvoz od oko 2,7 milijardi dolara, što je oko 20 odsto više nego 2010. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ima rast od devet odsto i iznosi milijardu i 314,5 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 195 odsto. Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu prošle godine, bili su kukuruz, u vrednosti od 422 miliona dolara, šećer za 156,3 miliona, malina roland - smrznuta za 101,6 miliona, pšenica za 82,4 miliona, suncokretovo ulje za 81,6 miliona, jabuke za 62,1 miliona i pivo u bocama od jednog litra za 60,3 miliona dolara. U izvozu dominiraju žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 731,8 miliona dolara, sa učešćem od 6,2 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu. Kod uvoza dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa za 102,6 miliona dolara, banane za 39,2 miliona i pomorandže za 26 miliona dolara.

2. februar 2012.

ARILJE DOBILO LABORATORIJU ZA OTKRIVANJE PESTICIDA U VOĆU

Inovacioni centar u Arilju dobio je laboratorijsku opremu za merenje koncentracije teških metala, pesticida i drugih hemijskih elemenata u voću. Oprema je nabavljena u okviru projekta "Ariljska malina", koji finansira EU sa 713.128 evra, a reč je o uređajima poslednje generacije koji imaju mnogobrojne mogućnosti proučavanja i analize, pri čemu će se zaposleni u Inovacionom centru fokusirati na biljnu proizvodnju. Projekat "Ariljska malina" usmeren je ka unapređenju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade maline u regionu koji obuhvata teritoriju Arilja, Ivanjice, Lučana, Požege, Užica, Čajetine i Nove Varoši.

31. januar 2012.

Održiva poljoprivreda, koja je usmerena ka ostvarivanju odgovarajuće ravnoteže između tržišne poljoprivrede i zaštite životne sredine je najbolji razvojni model za urbanu i periurbanu poljoprivredu jer omogućava smanjenje negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na okruženje i time doprinosi integralnom upravljanju životnom sredinom i održivimm urbanim razvojem.
U cilju implementacije projekta Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona˝ (br. III 46006) Privredna komora Beograda u saradnji sa Institutom za ekonomiku poljoprivrede organizuje prezentaciju na temu:

"ORGANSKA PROIZVODNJA, KORIŠĆENJE BIOMASE I REKULTIVACIJA
DEGRADIRANOG ZEMLJIŠTA KAO MODELI ODRŽIVE POLJOPRIVREDE"

Prezentacija će biti održana u utorak, 31. januara, u 11 časova, u sali  IVb na IV spratu, Privredna komora Beograda, ul. Kneza Miloša 12.
Za sve dodatne informacije i potvrdu Vašeg učešća možete se obratiti na telefon 2642-688 ili na e-mail emil@kombeg.org.rs.

25. januar 2012.

SRPSKI PROIZVOĐAČI ORGANSKE HRANE NA SAJMU U NIRNBERGU

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje, Serbia Organica, najavilo je da će srpski prozvođači i ove godine učestvovati na Sajmu organskih proizvoda Biofak u Nirnbergu. Na najvećem evropskom sajmu organskih proizvoda, koji se održava od 15. do 19. februara, učestvovaće srpska preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom voća, povrća, lekovitog bilja i šumskih plodova. Navodi se da će među učesnicima biti kompanije Lajon fuds, Fudlend, Herba i Vivanes i ističe da će se prvi put na sajmu predstaviti i grupa od 10 poljoprivrednih organskih proizvođaca sa područja Novog Sada, kao i proizvođač organskog đubriva, preduzeće Ekosoil iz Niša.

23. januar 2012.

SRBIJA NA "ZELENOJ NEDELJI" U BERLINU

Srbija se ove godine predstavlja na "Zelenoj nedelji" na nacionalnom štandu koji se nalazi u hali 18, gde su i štandovi Španije, Australije, Slovenije, Makedonije i Malte. Na štandu naše zemlje mogu se probati domaći ajvar, pršuta, organski proizvodi od jabuke, cvekle, paradajza i, naravno, šljivovica. Na "Zelenoj nedelji" u Berlinu učestvuje više od 1.600 izlagača, a sajam će na ministarskom nivou posetiti 70 delegacija. Manifestacija se ove godine održava od 20. do 29. januara. Očekuje se da će sajam posetiti više od pola miliona ljudi, među kojima i predstavnici velikih kompanija u sektoru proizvodnje hrane, ali i primarne poljoprivredne proizvodnje. Čak 25 odsto posetilaca sajma bavi se trgovinom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

18. januar 2012.

Evropska unija je ponovo odobrila jednostrane trgovinske preferencijale za uvoz iz zemalja Zapadnog Balkana što je posebno značajno za izvoznike voća i povrća iz Srbije, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Obnova trgovinskih preferenicijala EU važiće do 2015, a njome privrednici iz Srbije stiču pravo na refundiranje plaćenih carinskih dažbina na izvoz u EU u 2011. godini. EU je novom uredbom omogućila zemljama Zapadnog Balkana da nastave, retroaktivno, od 1. januara 2011. da koriste neograničeni bescarinski pristup njenom tržištu za gotovo sve proizvode.

18. januar 2012.

EKSPERTI EU ZA MSP PROTIV OPOREZIVANJA "NEZDRAVE" HRANE

Forum za prehrambenu industriju EU je ove nedelje objavio stav kojim podržava nacionalne članove, koji su protiv uvođenja dodatnih poreza na hranu koja se smatra nezdravom. Danska, Mađarska i Finska su već uvele taj porez - "fat tax", dok Belgija, Francuska, Irska, Rumunija i Švedska trenutno aktivno razmatraju ovu opciju. Po skorašnjim istraživanjima ima malo dokaza koji bi podržali ideju da bi ljudi mogli da promene navike u ishrani kroz oporezivanje, naglasili su eksperti. Štaviše, teret takvih poreza mogu najviše osetiti porodice sa malim primanjima. Mnogo više efekta bi imalo pozitivno ohrabrivanje za korišćenje zdrave hrane, upozorio je Forum.

22. decembar 2011.

DO KRAJA GODINE UREDBA O OGRANIČENJU MARŽI NA OSNOVNE ŽIVOTNE NAMIRNICE

Uredba kojom će trgovačke marže na osnovne životne namirnice biti ograničene do 10% biće usvojena do kraja godine, potvrđeno je u Vladi Srbije. Sa ovim ograničenjem najveće ustede potrošači će ostvariti na mesu i mleku, jer će najveća cena dugotrajnog mleka iznositi najviše 71 dinar po litru, piletina će koštati oko 200 dinara za kilogram, a svinjski but oko 400. Prve procene govore da će nakon usvajanja uredbe, mleko u radnjama da pojeftini za 7 do 15 odsto. Kada se na nabavnu cenu mleka od 60 dinara dodaju marže od 10%, i PDV od 8%, jasno je da ce cena najskupljeg mleka u maloprodaji iznositi 71 dinar po litru.

21. decembar 2011.

Jača podrška stočarstvu, povećanje obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje, zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka, prioriteti su agrarne politike u narednoj godini. Predloženim Zakonom o budžetu za subvencionisanje poljoprivrede planira se da ova kasa dogodine bude vredna 30,3 milijarde dinara. Poljoprivrednu kasu napunili su veći ovogodišnji prihodi Uprave za poljoprivredno zemljište, a s obzirom na to da nisu potrošeni, preliće se u 2012. Da sredstva za subvencionisanje poljoprivrede budu veća omogućilo je i to što će se projekat navodnjavanja finansirati iz kredita, a ne iz agrarnog budžeta. Za subvencije u 2012. planiraju se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara. Ovim novcem biće isplaćeni novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara. Za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011., kao i obaveze koje su nastale u poslednjem kvartalu ove godine. To su premije za mleko, podsticaji za organsku poljoprivredu, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 milijardi do 30,3 milijarde dinara, prema planu, biće iskorišćena za finansiranje mera selekcije, kredite, podršku savetodavstvu, formiranje Sistema meteorološkobiološke službe za izveštavanje u poljoprivredi, kao i sredstva za razvoj stočarstva.

20. decembar 2011.

Fabrika sladoleda kompanije Nestle u Staroj Pazovi počela je sredinom decembra da proizvodi novi sladoled koji će se izvoziti u Evropsku uniju, izjavio je generalni direktor Nestla za Srbiju i Crnu Goru, Sedrik Bem. "To je prekretnica kojom se pokazuje da su proizvodi ‘mejd in Srbija’ konkurentni na evropskom tržištu", rekao je Bem i naveo da će se novi sladoled proizvoditi u dve fabrike za celo evropsko tržište, i to u Srbiji za južni deo kontinetna, a u Poljskoj za severni. Bem je kazao da je ova godina za Nestle u Srbiji bila veoma značajna za poslovanje sa sladoledom pošto je udeo na tržištu udvostručen.

15. decembar 2011.

ŽIVOTINJE U VLASNIŠTVU POLJOPRIVREDNIKA KAO SREDSTVO ZA OBEZBEĐENJE KREDITA

Ministarstvo poljoprivrede razgovara sa Narodnom bankom Srbije o mogućnosti da životinje u vlasništvu poljoprivrednika postanu sredstvo obezbeđenja za kredite. "U trenutku kada se to bude dogodilo mi ćemo imati potpuno novi, otvoreni ekonomski prostor za poljoprivredu što bi bilo izvanredno rešenje", kazao je ministar Dušan Petrović. On je dodao da centralna banka smatra da robni zapisi koji imaju poreklo u javnim skladištima, treba da postanu prvorazredno sredstvo za obezbeđenje kredita. Na taj način pšenica i kukuruz postaju predmet zaloge što će poljoprivrednicima omogućiti da od banke uzmu kredit.

12. decembar 2011.

KRETANJE CENA ŽITARICA U NOVEMBRU

U novembru je nastavljen trend dobre ponude prirodno sušenog kukuruza, a dominantna cena te žitarice zadržala se na prošlomesečnom nivou i iznosila je 22 din/kg, objavljeno je u biltenu Sistema tržišnih  informacija poljoprivrede Srbije. Prodaja ove značajne komponente za pripremu stočne hrane odvijala se po ceni od 18 do 22 din/kg, u zavisnosti od obima potražnje. U silosima na području Srbije kukuruz u rinfuzu se mogao pazariti po ceni od 16 do 18 din/kg u zavisnosti od ponude, ali je dominirao iznos od 16 din/kg. Dominantna cena po kojoj se mogla pazariti pšenica u džakovima na pijacama bila je 26 din/kg, što je za dva dinara viša cena u odnosu na oktobar.

9. i 10. decembar 2011.

BEOGRADSKI SALON VINA

Na "Beogradskom salonu vina", koji će se održati 9. i 10. decembra, 101 vinarska kuća iz 15 zemalja predstaviće 500 različitih vina, najavio je organizator - Agencija "In vino". Glavni program sa degustacijama biće organizovan u "Kristalnoj dvorani" hotela "Hajat", i u njemu će učestvovati 80 vinarija, sa oko 400 vina iz 15 zemalja, dok će u sali "Beograd - Budva" 21 inostrana vinarska kuća predstaviti oko 100 vina. U okviru pratećeg programa manifestacije održaće se stručna predavanja o odnosu vina i hrasta, o sortnim aromama i razvijanju stila vina. Radno vreme Salona je od 12 do 20 sati, a dnevna kotizacija 1.200 dinara.

6. decembar 2011.

Kompanija Nestle zvanično je završila preuzimanje poslovanja Centroproizvoda, vodećeg proizvođača hrane u Srbiji. Nestle je, kako se navodi u saopštenju, preuzela Centroproizvodov asortiman za kulinarstvo (začini i arome, praškasti proizvodi, supe i prelivi), proizvodnju napitaka (napici od čokolade i čajevi) i konditorskih proizvoda (namazi i čokoladne štanglice). To preuzimanje, kako se ističe, unaprediće Nestleov potencijal za rast i to kombinovanjem jake robne marke Centroproizvoda i lokalne proizvodnje sa kapacitetima Nestlea za inovaciju i stalna unapređenja. Robna marka začin “C” sada će biti deo palete proizvoda koju nudi Nestle.

5. decembar 2011.

VINOGRADARIMA DO 13.000 EVRA PO HEKTARU

Novim Pravilnikom o kvalitetu vina, koji je nedavno stupio na snagu, dodatno je uređena oblast vinarstva i vinogradarstva. Pomoćnik ministra poljoprivrede, Miloš Milovanović je apelovao na proizvođače da koriste investicionu podršku koju im pruža Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, a koja se odnosi na pokrivanje 50 odsto troškova za nabavku opreme koja se koristi u vinarijama, kao i podizanje višegodišnjih zasada. Krajnji rok za podnošenje zahteva za dobijanje sredstava za nabavku opreme je 5. decembar, a rok za konkurisanje za dobijanje sredstava za podizanje višegodisnjih zasada produžen je do 31. decembra. Ministarstvo za podizanje višegodisnjih zasada daje od 1,2 do 1,3 miliona dinara, odnosno 12.000 do 13.000 evra po hektaru. Milovanović je kazao da ne postoje precizni podaci, ali da se prema procenama, pod vinogradima u Srbiji nalazi oko 27.000 hektara, od kojih vinogradi koji funkcionišu i zadovoljavaju moderne zahteve, čine 80 odsto. U našoj zemlji tim poslom ozbiljno se bavi pedesetak vinarija, a njihova šansa leži u plasiranju vina sa zaštićenim, odnosno geografskim poreklom.

1. decembar 2011.

SUFICIT U SPOLJNOTRGOVINSKOJ RAZMENI KONDITORA 60 MILIONA DOLARA

U spoljnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda za devet meseci ove godine Srbija je ostvarila suficit od oko 60 miliona dolara što je za 27% više nego 2010. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene slatkiša od januara do kraja septembra bila je 141,3 miliona dolara, što je za 2% više nego u istom periodu lane. Vrednost izvoza veća je za 8,4% i bila je 100,6 miliona dolara, dok je uvoz bio manji za 10,7%, a kretao se oko 40 miliona dolara. Za 9 meseci 2011. proizvedeno je 93.100 tona konditorskih proizvoda, što je za oko 8% ili oko 8.000 tona manje od proizvodnje ostvarene u istom periodu prethodne godine. Najveći pad proizvodnje zabeležen je kod grupe čokolada i proizvoda na bazi kakaa 11,2%, kod bombona 9,6 odsto, dok je u grupi finih pekarskih proizvoda proizvodnja smanjena za 6,7%.

1. decembar 2011

KLIMATSKE PROMENE ĆE POGORŠATI KRIZU HRANE

Rast cena pšenice, kukuruza i pirinča, izazvan ekstremnim vremenskim prilikama, je samo u poslednjih godinu i po dana gurnuo na desetine miliona ljudi širom sveta u bedu, ističu u Oksfamu, britanskoj neprofitnoj ekološkoj organizaciji. Prošlogodišnji vreli talas u Rusiji i Ukrajini je doveo do povećanja globalnih cena pšenice za 60 do 80 odsto tokom samo jednog meseca. Jula ove godine zbog suše na Rogu Afrike, cena sirka u Somaliji je zabeležila rast od čak 393 odsto, a kukuruza u Etiopiji i Keniji od 191, odnosno 161 odsto u odnosu na petogodišnji prosek. Oluje praćene obilnim kišama i tajfuni su ove jeseni rezultirali rastom cena pirinča u Tajlandu i Vijetnamu za 25 do 30 odsto u odnosu na one od pre godinu dana. Svetska banka je u februaru procenila da su 44 miliona ljudi u zemljama u razvoju zapali u krajnju bedu zbog vrtoglavog rasta cena hrane. Ovog meseca je SB objavila kako je globalni indeks cena hrane od februara opao za pet odsto, ali je još uvek za 19 odsto iznad onog iz septembra 2010.

1. decembar 2011.  

VIKTORIJA GRUPA OTVARA FABRIKU U ZRENJANINU DO KRAJA 2012.

U obnovljenim pogonima u krugu nekadašnje fabrike šećera u Zrenjaninu, Viktorija grupa će do kraja 2012. izgraditi novu fabriku za proizvodnju skroba i slatkog sirupa od kukuruza, kao i postrojenje za paletiranje biomase za proizvodnju energije, izjavila je direktorka marketinga kompanije Natalija Kurjak. Viktorija grupa kupila je, posle stečaja, za 400 miliona dinara ostatak nekadašnje Šećerane, udaljene dva kilometra od centra Zrenjanina, a svega kilometar od postojeće Skrobare u stečaju. Nova članica novosadske kompanije nazvana je Viktorija starc i do sada je zaposlila 15 radnika koji učestvuju u izboru savremene opreme za fabriku skroba i sirupa. Prerma proračunima iz kompanije Viktorija starc će za tri godine otplatiti investiciju od 50 miliona evra.

1-2. decemembar 2011.

NAUČNI SKUP O POLJOPRIVREDI U VRDNIKU

Međunarodni naučni simpozijum o održivoj poljoprivredi i ruralnom razvoju biće održan 1. i 2. decembra u Banji Vrdnik, najavio je Institut za ekonomiku poljoprivrede, organizator skupa. Očekuje se da će skup, koji se tradicionalno svake godine organizuje početkom decembra, okupiti oko 200 stručnjaka iz Srbije i inostranstva, sa oko 100 radova. Naziv skupa je "Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okiru Dunavskog regiona - razvoj lokalnih zajednica", a u okviru njega biće organizovan rad u četiri sekcije. Održavanje Skupa podržala je Privredna komora Beograda.

26–29. novembar 2011.

SAJAM "ETNO HRANA I PIĆE 2011"

Počevši od 2006. godine, Privredna komora Beograda, odnosno njeno Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije i Zadružni savez Beograda, svake godine tradicionalno učestvuju u organizaciji SAJMA ETNO HRANE I PIĆA. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede od 26. do 29. novembra u hali III Beogradskog sajma biće održan 6. Sajam etno hrane i pića.
Privredna komora Beograda poziva zainteresovane članove, privredne subjekte, preduzetnike i proizvođače da nas posete u hali III. Za sve informacije možete se obratiti Privrednoj komori Beograda, Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije, na sledeće telefone 2642-483 i 2641-355 lok. 155 ili  na e-mail emil@kombeg.org.rs. Dodatne informacije o Sajmu etno hrane i pića nalaze se na sajtu www.etnohip.rs

25. novembar 2011.

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU I MODERNIZACIJU ZEMLJIŠTA

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine raspisalo je juče konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za zaštitu,  poboljšanje kvaliteta i modernizaciju poljoprivrednog zemljišta u 2011. Konkurs obuhvata i izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta, poboljšanje kvaliteta i kontrolu plodnosti zemljišta i istraživačke projekte. Na konkurs se mogu prijaviti lokalne samouprave, poljoprivredne savetodavne stručne službe, centri za organsku proizvodnju, poljoprivredne škole, fakulteti, instituti i stručne službe, kaznenovaspitne i socijalne ustanove, kao i zadužbine, crkve i verske zajednice. Sredstva su  namenjena za uređenje zemljišta, revitalizaciju poljskih puteva, dobrovoljno grupisanje parcela, rotiverozione radove i obeležavanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Rok za podnošenje prijava za konkurs je 1. decembar za kontrolu plodnosti obradivog zemljišta i istraživačke radove, dok je za ostale namene krajnji rok 16. decembar ove godine. Obrazac za prijavu može se preuzeti sa zvaničnog sajta Ministarstva poljoprivrede i trgovine (www.minpolj.gov.rs). Dodatne informacije se mogu dobiti pozivom telefona 011/3348-052 i 011/3348-046.

24. novembar 2011.

JABUKA NA ŠESTOM MESTU U STRUKTURI IZVOZA

Dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da se prve procene o rodu voća u ovoj godini, zbog suše i grada, nisu ostvarile, ali je ovaj podbačaj nadoknađen dobrom cenom, izuzev u slučaju maline. Imali smo dosta loše vreme u periodu oprašivanja, zatim bio je problem jedna dugotrajna suša, u julu i avgustu mesecu, a takođe i štete od grada u pojedinim rejonima, tako da možemo reći da je 2011. jedna prosečno rodna godina. Inače, sve voćne vrste su beležile dosta visoke cene ove godine, izuzev maline. Mislim da su voćari u Srbiji zadovoljni i kada je u pitanju prinos, ali, takođe, i kada su u pitanju cene. Ove godine se pokazalo da su proizvođači koji primenjuju savremenu tehnologiju u proizvodnji voća smanjili cenu proizvodnje, a došlo je do značajnog pomaka i kada je u pitanju izvoz. Po prvi put u Srbiji jabuka se našla u prva četiri meseca na šestom mestu u strukturi izvoza iz Srbije.

22. novembar 2011.

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i banka Intesa u Srbiji potpisali su novi ugovor o kreditu od 25 mil EUR da bi se povećala dostupnost finansiranja za preduzetnike i mala preduzeća, uključujući preduzetnike u ruralnim područjima i individualne poljoprivredne proizvođače u Srbiji, saopštila je danas ta banka. Sredstva iz zajma EFSE će se koristiti za finansiranje investicija i obrtnog kapitala za preduzetnike i mala preduzeća u Srbiji putem dugoročnih kredita u iznosu do 100.000 EUR. Banka će nameniti značajan deo tog kredita malim i srednjim preduzećima u ruralnim područjima i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, te time mobilizovati kapital za ovaj segment srpske ekonomije koji još ima značajnu potrebu za finansiranjem.

21. novembar 2011.

DANAS POČINJE INTERVENTAN OTKUP KUKURUZA

Republička direkcija za robne rezerve počeće danas otkup 50.000 tona kukuruza roda. Kukuruz će biti otkupljivan preko Produktne berze, i to po ceni od 18 dinara za kilogram, uključujući porez na dodatu vrednost (PDV). Direkcija za robne rezerve će otkupljivati kukuruz ovogodišnjeg roda maksimalne vlage do 14 odsto, lomljenih zrna do osam odsto i po dva odsto defektnih i nagorelih zrna, na paritetu ovlašćenog skladištara. Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog porodičnog gazdinstva biće 10 tona, a maksimalna 100 tona, dok se od jedne  zemljoradničke zadruge može kupiti do 150 tona. U cilju ravnomerne teritorijalne zastupljenosti pri otkupu kukuruza, svaki okrug će dobiti odgovarajuću količinsku kvotu koja će biti na raspolaganju za prodaju potencijalnim prodavcima. Otkup počinje 21. novembra u osam časova i trajaće svakog radnog dana u vremenu od osam do 14.30 časova, sve dok se ne otkupi predviđena količina. Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti sa Produktnom berzom u Novom Sadu putem telefona, čiji se brojevi mogu naći na zvaničnom sajtu berze - www.proberza.co.rs.

17. novembar 2011.

Republička direkcija za robne rezerve otkupiće do 50.000 tona merkantilnog kukuruza roda 2011. po ceni od 18 din/kg. Vlada Srbije je na predlog ministra dala saglasnost da Rezerve otkupe pomenutu količinu kukuruza kako bi se povećao nivo zaliha robnih rezervi i pomoglo primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kupovina merkantilnog kukuruza vršiće se od fizičkih lica - nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga. Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog gazdinstva biće 10 tona, a maksimalna 100 tona dok se od jedne zadruge može kupiti do 150 tona.

17. novembar 2011.

Kancelarija Programa podrške razvoju voćarstva i bobičastog voća u južnoj Srbiji, FRUITS & BERRIES, u Nišu, objavila je javni poziv za uvođenje međunarodnih standarda za poljoprivredna gazdinstva i zadruge, mala i srednja preduzeća i preduzetnike za 2011/2012. godinu. Bespovratna sredstva će se odobravati za uređenje poslovanja u skladu sa zahtevima međunarodnih standarda kvaliteta (standardizacija, sertifikacija, resertifikacija, nadzor, znak kvaliteta). Pravo na dodelu sredstava imaju fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, i pravna lica i to preduzetnici, mala i srednja preduzeća, zemljoradničke zadruge sa najmanje 10 članova koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu. Detalje javnog poziva možete naći ovde: http://www.fb.org.rs/Javni%20poziv-news-12.htm

16. novembar 2011. 

NOKS U POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENOM SEKTORU

Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da učestvujete u radu okruglog stola, koji će biti održan u sredu, 16.11.2011. godine u 10:00 h u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala 4b na IV spratu, pod nazivom:

"PRIVREDA I NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA SRBIJE
U POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENOM SEKTORU"

Okrugli sto organizujemo sa ciljem nastavka aktivnosti po pitanju teme, koju je Privredna komora Beograda započela u junu mesecu. Prateći zaključak sa prethodnog okruglog stola, da Nacionalni okvir kvalifikacija treba posmatrati sektorski, Privredna komora Beograda poziva predstavnike privrede iz poljoprivredno prehrambenog sektora, predstavnike visokoskolskih ustanova, predstavnike nadležnih ministarstava, predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje i sve druge predstvnike relevantnih institucija  da uzmu učešće na ovom oktuglom stolu.

Prijava učešća je do  15. novembra 2011. godine. Za sve dodatne informacije i prijavu kontakt osoba je Nemanja Petrović, tel: 011/2642 483, faks: 3618-003, mob. 065/3776 333, e mail: nemanjap@kombeg.org.rs.             

16. novembar 2011. 

EU ODOBRILA UPOTREBU STEVIJE - JUŽNOAMERIČKI ZASLAĐIVAČ USKORO U EVROPSKOJ INDUSTRIJI HRANE I PIĆA

Evropska komisija je ovih dana odobrila upotrebu prirodnog, južnoameričkog zaslađivača stevije u hrani i pićima EU. Odobrenje je dato na osnovu preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), a na snagu stupa 2. decembra, izveštava AFP. Biljka stevija rebaudiana, poznata i kao "slatki list" i "šećerni list" pripada porodici suncokreta. Njen ekstrakt steviol glikozida može da bude slađi od šećera, što ga čini privlačnim sastojkom proizvoda koji treba da budu siromašni ugljenim hidratima i šećerom. U Aziji i Južnoj Americi stevija već ima široku primenu u industriji hrane i pića.