12. mart 2012.

U okviru STAR projekta Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista Srbije realizovalo je radnu verziju Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji, čiji tekst možete preuzeti ovde.
Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji (radna verzija)
Sve primedbe, komentare i predloge u vezi sa Strategijom razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji možete dostaviti Zadružnom savezu Beograda na e-mail radojevicv@kombeg.org.rs.
Javna rasprava će biti organizovana kroz četiri regionalna skupa i jedan završni skup za svodnu raspravu u Beogradu, čiji će datumi i mesta održavanja biti objavljeni do 1. marta na sajtu www.daes.org.rs.

2. februar 2012.

NISKE TEMPERATURE BEZ SNEGA OPASNE ZA STRNA ŽITA

Ekstremno niske tempereture bez snežnih padavina mogu napraviti veoma velike štete zasadima strnih žita, upozorio je strucnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Srbislav Denčić. "Tamo gde su usevi pod snegom nema nikakvih problema zbog niskih temperatura, jer su strna žita adaptirana na takve uslove. U Vojvodini je golomrazica i ako dođe do ekstremno niskih temperatura, bez snežnog pokrivača, to može stvoriti velike probleme, posebno ječmu", rekao je Denčić. "Pšenica novosadskih sorti koju proizvodimo u našem Institutu projektovana je da izdrži do tri dana na temperaturama od minus 16 stepeni, bez snežnog pokrivaca. Ako do ovakve tempereture potraju nekoliko dana, mogu izazvati izmrzavanja biljke". Profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Nebojša Momirovic rekao je da za sada, bez obzira na niske temperature, ne očekuje veće probleme vezane za prinos ozimih useva.

31. januar 2012.

Održiva poljoprivreda, koja je usmerena ka ostvarivanju odgovarajuće ravnoteže između tržišne poljoprivrede i zaštite životne sredine je najbolji razvojni model za urbanu i periurbanu poljoprivredu jer omogućava smanjenje negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na okruženje i time doprinosi integralnom upravljanju životnom sredinom i održivimm urbanim razvojem.
U cilju implementacije projekta Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona˝ (br. III 46006) Privredna komora Beograda u saradnji sa Institutom za ekonomiku poljoprivrede organizuje prezentaciju na temu:

"ORGANSKA PROIZVODNJA, KORIŠĆENJE BIOMASE I REKULTIVACIJA
DEGRADIRANOG ZEMLJIŠTA KAO MODELI ODRŽIVE POLJOPRIVREDE"

Prezentacija će biti održana u utorak, 31. januara, u 11 časova, u sali  IVb na IV spratu, Privredna komora Beograda, ul. Kneza Miloša 12.
Za sve dodatne informacije i potvrdu Vašeg učešća možete se obratiti na telefon 2642-688 ili na e-mail emil@kombeg.org.rs.

27. januar 2012.

Stanje pšenice na oko 490.000 hektara, na koliko je ova naša najvažnija žitarica ove jeseni zasejana, odlično je. Prethodna nedelja s neuobičajeno toplim danima za ovo doba godine, praćenih padavinama, kako kažu stručnjaci, prijala je mladim biljkama. Međutim, cena pšenice požnjevene prošlog leta u Srbiji dostigla je 20,5 dinara po kilogramu, i najskuplja je ne samo u regionu nego i šire. Takav rast, upozoravaju upućeni, mogao bi vrlo lako da dovede do državne intervencije na tržištu, pošto bi rast cene pšenice mogao da ugrozi cenu brašna, a samim tim i hleba. "Pšenica se ovih dana u Srbiji prodaje po 20,50 dinara, a u Mađarskoj je 17,80 dinara za kilogram. Cena brašna kod nas je od 24 do 27 dinara, pa mlinari sada imaju zaradu samo zahvaljujući ranije kupljenoj pšenici. Ako se trend rasta nastavi, može se očekivati da će doći do državne intervencije na tržištu, bilo odobravanjem uvoza bez carine od 23 odsto, ili intervencijom iz Robnih rezervi, pošto bi se cena pšenice, a zatim i brašna, mogla odraziti i na cenu hleba", navodi Vukosav Saković, direktor "Žita Srbije".

27. januar 2012.

Vlada Srbije  donela je Uredbu o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. godine i pšenicu "na zeleno", iz ove godine. Reč je o mineralnom đubrivu KAN u ukupnoj količini 11.190.900 kilograma, koje je u vlasništvu Republičke direkcije za robne rezerve. Poljoprivrednici su dužni da mineralno đubrivo dobijeno na ovaj način upotrebe za prolećnu prihranu na prijavljenim površinama. Pravo na razmenu ima fizičko lice, odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a koje je u aktivnom statusu. Zahtevi za razmenu se podnose Upravi za trezor ili u mesnoj kancelariji opštinske uprave, do 6. februara 2012. godine.

26. januar 2012.

BLAG OPORAVAK STOČARSTVA

Uprkos povećanju cena žive mere utovljene stoke, u prodavnicama nema poskupljenja mesa i prerađevina. Stočari posle dužeg vremena ostvaruju solidnu zaradu od tog posla. Stručnjaci očekuju da će i dalje da raste proizvodnja svinjskog mesa. Međutim, da bismo odgovorili zahtevima ruskih trgovaca za izvoz većih količina svinjskog mesa i prerađevina neophodno je da se u što kraćem roku uvoz prasadi za tov i nazimica iz Zapadne Evrope oslobodi carinskih dažbina. Za razliku od proizvodnje svinjskog mesa proizvodnja junetine stagnira. To je jedan od razloga što se čak tri puta više grla izveze još dok su telad, nego što se ostavi za tov u Srbiji.

21. decembar 2011.

Jača podrška stočarstvu, povećanje obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje, zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka, prioriteti su agrarne politike u narednoj godini. Predloženim Zakonom o budžetu za subvencionisanje poljoprivrede planira se da ova kasa dogodine bude vredna 30,3 milijarde dinara. Poljoprivrednu kasu napunili su veći ovogodišnji prihodi Uprave za poljoprivredno zemljište, a s obzirom na to da nisu potrošeni, preliće se u 2012. Da sredstva za subvencionisanje poljoprivrede budu veća omogućilo je i to što će se projekat navodnjavanja finansirati iz kredita, a ne iz agrarnog budžeta. Za subvencije u 2012. planiraju se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara. Ovim novcem biće isplaćeni novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara. Za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011., kao i obaveze koje su nastale u poslednjem kvartalu ove godine. To su premije za mleko, podsticaji za organsku poljoprivredu, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 milijardi do 30,3 milijarde dinara, prema planu, biće iskorišćena za finansiranje mera selekcije, kredite, podršku savetodavstvu, formiranje Sistema meteorološkobiološke službe za izveštavanje u poljoprivredi, kao i sredstva za razvoj stočarstva.

15. decembar 2011.

ŽIVOTINJE U VLASNIŠTVU POLJOPRIVREDNIKA KAO SREDSTVO ZA OBEZBEĐENJE KREDITA

Ministarstvo poljoprivrede razgovara sa Narodnom bankom Srbije o mogućnosti da životinje u vlasništvu poljoprivrednika postanu sredstvo obezbeđenja za kredite. "U trenutku kada se to bude dogodilo mi ćemo imati potpuno novi, otvoreni ekonomski prostor za poljoprivredu što bi bilo izvanredno rešenje", kazao je ministar Dušan Petrović. On je dodao da centralna banka smatra da robni zapisi koji imaju poreklo u javnim skladištima, treba da postanu prvorazredno sredstvo za obezbeđenje kredita. Na taj način pšenica i kukuruz postaju predmet zaloge što će poljoprivrednicima omogućiti da od banke uzmu kredit.

12. decembar 2011.

UDEO ZADRUGA U SRPSKOM AGRARU MINORAN

Učešće zemljoradničkih zadruga u bruto dodatoj vrednosti srpske poljoprivrede je izuzetno skromno - svega 1,5%, što je beznačajno u odnosu na raspoložive demografske i agrarne resurse, izjavio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić. On je istakao da se značaj zadruga pre svega ogleda u njihovom doprinosu u borbi protiv sive ekonomije, odnosno uvođenju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali i repromaterijala za poljoprivredu u "društveno organizovane prometne tokove". "Na taj način bi budžet, prema mojoj proceni, bio povećan za oko 160 miliona evra na godišnjem nivou i to po osnovu PDV-a od osam odsto", rekao je Ševarlić.

12. decembar 2011.

OSNOVANA ZADRUGA ZA IZVOZ U EU

Meštani vučjanskog sela Žabljane osnovali su zemljoradničku zadrugu sa ciljem da svoje voće i povrće organizovano izvoze u Sloveniju i druge zemlje EU. Incijator osnivanja zadruge, vlasnik hotela i lanca restorana u Ljubljani Moma Jorgačević, rodom iz Žabljana, rekao je da će paradajz, paprika, kupus, luk, šargarepa i koštičavo voće iz ovog sela sa 200 domaćisntava, biti najpre prodavanao u Sloveniji. "Povrće i voće izvoziće se prvo za potrebe mojih ugostiteljskih objekata, zatim za ostale moje kolege u Sloveniji, a naša je ambicija da voće iz vučjanskog kraja nađe svoje mesto i u ostalim zemljama EU", kazao je Jorgaćević.

5. decembar 2011.

VINOGRADARIMA DO 13.000 EVRA PO HEKTARU

Novim Pravilnikom o kvalitetu vina, koji je nedavno stupio na snagu, dodatno je uređena oblast vinarstva i vinogradarstva. Pomoćnik ministra poljoprivrede, Miloš Milovanović je apelovao na proizvođače da koriste investicionu podršku koju im pruža Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, a koja se odnosi na pokrivanje 50 odsto troškova za nabavku opreme koja se koristi u vinarijama, kao i podizanje višegodišnjih zasada. Krajnji rok za podnošenje zahteva za dobijanje sredstava za nabavku opreme je 5. decembar, a rok za konkurisanje za dobijanje sredstava za podizanje višegodisnjih zasada produžen je do 31. decembra. Ministarstvo za podizanje višegodisnjih zasada daje od 1,2 do 1,3 miliona dinara, odnosno 12.000 do 13.000 evra po hektaru. Milovanović je kazao da ne postoje precizni podaci, ali da se prema procenama, pod vinogradima u Srbiji nalazi oko 27.000 hektara, od kojih vinogradi koji funkcionišu i zadovoljavaju moderne zahteve, čine 80 odsto. U našoj zemlji tim poslom ozbiljno se bavi pedesetak vinarija, a njihova šansa leži u plasiranju vina sa zaštićenim, odnosno geografskim poreklom.

1-2. decemembar 2011.

NAUČNI SKUP O POLJOPRIVREDI U VRDNIKU

Međunarodni naučni simpozijum o održivoj poljoprivredi i ruralnom razvoju biće održan 1. i 2. decembra u Banji Vrdnik, najavio je Institut za ekonomiku poljoprivrede, organizator skupa. Očekuje se da će skup, koji se tradicionalno svake godine organizuje početkom decembra, okupiti oko 200 stručnjaka iz Srbije i inostranstva, sa oko 100 radova. Naziv skupa je "Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okiru Dunavskog regiona - razvoj lokalnih zajednica", a u okviru njega biće organizovan rad u četiri sekcije. Održavanje Skupa podržala je Privredna komora Beograda.

26–29. novembar 2011.

SAJAM "ETNO HRANA I PIĆE 2011"

Počevši od 2006. godine, Privredna komora Beograda, odnosno njeno Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije i Zadružni savez Beograda, svake godine tradicionalno učestvuju u organizaciji SAJMA ETNO HRANE I PIĆA. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede od 26. do 29. novembra u hali III Beogradskog sajma biće održan 6. Sajam etno hrane i pića.
Privredna komora Beograda poziva zainteresovane članove, privredne subjekte, preduzetnike i proizvođače da nas posete u hali III. Za sve informacije možete se obratiti Privrednoj komori Beograda, Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije, na sledeće telefone 2642-483 i 2641-355 lok. 155 ili  na e-mail emil@kombeg.org.rs. Dodatne informacije o Sajmu etno hrane i pića nalaze se na sajtu www.etnohip.rs

25. novembar 2011.

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU I MODERNIZACIJU ZEMLJIŠTA

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine raspisalo je juče konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za zaštitu,  poboljšanje kvaliteta i modernizaciju poljoprivrednog zemljišta u 2011. Konkurs obuhvata i izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta, poboljšanje kvaliteta i kontrolu plodnosti zemljišta i istraživačke projekte. Na konkurs se mogu prijaviti lokalne samouprave, poljoprivredne savetodavne stručne službe, centri za organsku proizvodnju, poljoprivredne škole, fakulteti, instituti i stručne službe, kaznenovaspitne i socijalne ustanove, kao i zadužbine, crkve i verske zajednice. Sredstva su  namenjena za uređenje zemljišta, revitalizaciju poljskih puteva, dobrovoljno grupisanje parcela, rotiverozione radove i obeležavanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Rok za podnošenje prijava za konkurs je 1. decembar za kontrolu plodnosti obradivog zemljišta i istraživačke radove, dok je za ostale namene krajnji rok 16. decembar ove godine. Obrazac za prijavu može se preuzeti sa zvaničnog sajta Ministarstva poljoprivrede i trgovine (www.minpolj.gov.rs). Dodatne informacije se mogu dobiti pozivom telefona 011/3348-052 i 011/3348-046.

23. novembar 2011.

PRODUKTNOJ BERZI PONUĐENO 32.954 TONE KUKURUZA

Produktna berza u Novom Sadu je dobila 650 naloga za otkup ukupno 32.954 tona ovogodišnjeg roda kukuruza za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve. To je oko 66% od predviđene kolicine ovogodišnjeg roda kukuruza za otkup, koja je 50.000 tona. 380 naloga za otkup kukuruza stiglo je u prva dva sata od otvaranja Produktne berze. Republicka direkcija za robne rezerve počela je preko Produktne berze otkup 50.000 tona ovogodišnjeg kukuruza maksimalne vlage do 14%, do 8% lomljenih zrna, 2% deformisanih zrna i do 2% nagorelih zrna, po ceni od 18 dinara za kilogram sa PDV.

21. novembar 2011.

Posle dužeg vremena tržište stoke je mirno, a iz najvećih fabrika stočne hrane stižu i pojeftinjenja, pa treba očekivati dalji pad cena prasadi i svinja za tov. Po kilogramu cena hrane je niža za dva do 4,5 dinara. To je pad od oko 10 odsto što znači da je proizvodnja svinja sada po kilogramu mesa jeftinija između sedam i osam dinara. Stočari pozdravljaju odluku Vlade o ukidanju svih dažbina, carina i prelevmana na uvoz sojine sačme u Srbiju, što je trebalo da omogući predvidljivost u poslovanju svih koji se bave tovom stoke. Kako tvrde, sojina sačma jedan je od većih troškova u proizvodnji, a cene su kukuruza trenutno povoljnije.

17. novembar 2011.

Kancelarija Programa podrške razvoju voćarstva i bobičastog voća u južnoj Srbiji, FRUITS & BERRIES, u Nišu, objavila je javni poziv za uvođenje međunarodnih standarda za poljoprivredna gazdinstva i zadruge, mala i srednja preduzeća i preduzetnike za 2011/2012. godinu. Bespovratna sredstva će se odobravati za uređenje poslovanja u skladu sa zahtevima međunarodnih standarda kvaliteta (standardizacija, sertifikacija, resertifikacija, nadzor, znak kvaliteta). Pravo na dodelu sredstava imaju fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, i pravna lica i to preduzetnici, mala i srednja preduzeća, zemljoradničke zadruge sa najmanje 10 članova koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu. Detalje javnog poziva možete naći ovde: http://www.fb.org.rs/Javni%20poziv-news-12.htm

16. novembar 2011. 

NOKS U POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENOM SEKTORU

Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da učestvujete u radu okruglog stola, koji će biti održan u sredu, 16.11.2011. godine u 10:00 h u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala 4b na IV spratu, pod nazivom:

"PRIVREDA I NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA SRBIJE
U POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENOM SEKTORU"

Okrugli sto organizujemo sa ciljem nastavka aktivnosti po pitanju teme, koju je Privredna komora Beograda započela u junu mesecu. Prateći zaključak sa prethodnog okruglog stola, da Nacionalni okvir kvalifikacija treba posmatrati sektorski, Privredna komora Beograda poziva predstavnike privrede iz poljoprivredno prehrambenog sektora, predstavnike visokoskolskih ustanova, predstavnike nadležnih ministarstava, predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje i sve druge predstvnike relevantnih institucija  da uzmu učešće na ovom oktuglom stolu.

Prijava učešća je do  15. novembra 2011. godine. Za sve dodatne informacije i prijavu kontakt osoba je Nemanja Petrović, tel: 011/2642 483, faks: 3618-003, mob. 065/3776 333, e mail: nemanjap@kombeg.org.rs.             

15. novembar 2011.

Krajnji rok za završetak setve pšenice ističe danas, a do sada je u Srbiji ovom žitaricom, kako procenjuju stručnjaci, zasejano 400.000 ha. Ove površine za 80.000 ha su manje nego prošle godine, a već tada je upozoravano da Srbija nikada nije imala manje površina pod pšenicom. Ove godine, po svemu sudeći, taj neslavni rekord biće oboren. Potrebe Srbije za pšenicom, do žetve, međutim, trebalo bi da budu podmirene, a ne bi trebalo ni da bude ograničenja izvoza ove žitarice, kaže Žarko Galetin, direktor NS Produktne berze.

11. novembar 2011.

  OTVORENA HLADNJAČA U ČURUGU

Savremena hladnjača kapaciteta 500 tona, namenjena za čuvanje povrća i voća, otvorena je juče u Čurugu na imanju istoimene zemljoradničke zadruge koja okuplja stotinu zadrugara i 2.000 kooperanata, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje. Označivši početak rada hladnjače, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je istakao da su Čuružani tako "pokazali kako ratari treba da se udružuju, da organizuju ekonomičniju i efikasniju proizvodnju, da se orijentišu na intenzivne i profitabilne sorte voća i povrća". Zadruga "Čurug" obeležila je prošle godine vek postojanja i rada.

8. novembar 2011. 

  REVITALIZACIJA VINOGRADA

Procene su da u Srbiji ima pod vinogradima oko 25.000 hektara, što je malo naspram izuzetnih agroekoloških uslova koje imamo za proizvodnju grožđa i kvalitetnih vina. Domaće vinogradarstvo i vinarstvo sporo se obnavlja, jer su troškovi podizanja jednog hektara prilično visoki i iznose od 15.000 do čak 30.000 EUR. Da ipak ima pomaka u revitalizaciji vinogradarstva kod nas, primer su proizvođači grožđa i vina iz Erdevičkog vinogorja, koji poslednjih godina značajnije proširuju svoje zasade. Mnogi vinari ovoga kraja u zasnivanju zasada loze koristili su podsticajna sredstva i resornog Ministarstva i Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede. U vremenu kada domaćinstva jedva sastavljaju kraj sa krajem, vinari iz Erdevika savetuju podizanje vinograda, jer računice govore da i sa pet hektara pod lozom jedna porodica u Srbiji može lepo da živi.

8. novembar 2011. 

USLUŽNI TOV POMAŽE OPSTANAK SVINJARSTVA

Kompanija "Carnex" i Udruženje proizvođača svinja iz Vrbasa potpisali su ugovor o realizaciji programa organizovane proizvodnje svinja čiji je cilj da se sačuvaju domaći proizvođači svinja, te osposobe za opstanak u narednim godinama. Prema ovom programu, "Carnex" će lokalnim farmerima obezbediti stočnu hranu, koja se proizvodi u jednom od poslovnih centara "Carnex"-a – Fabrici stočne hrane Vitamix, te će garantovati otkup tovljenika po unapred dogovorenoj ceni. Nabavka prasadi, veterinarski i ostali poslovi su obaveza proizvođača. Program će se finansirati preko poslovnih banaka, a u vidu kredita poljoprivrednim proizvođačima. Realizacijom ovog programa sve interesne strane imaju koristi. Poljoprivrednici dobijaju sigurnost u proizvodnji, te će moći tačno da planiraju prihode i rashode.

3. novembar 2011.

STABILNE CENE ŽITARICA

Obilan rod i manja potražnja od ponude učinili su da cena pšenice postepeno opada na svetskim berzama nakon žetve na severnoj hemisferi. Ali cene hlebnog žita u Srbiji odolevaju tim promenama. Pšenica se kod nas, već nekoliko meseci, prodaje za vrednos između 17,50 i 18,00 dinara po kilogramu. Tako je naša pšenica, sem one u Francuskoj, skuplja nego na berzama sa kojima se upoređujemo. Pšenica se u Mađarskoj prodaje za protivvrednost od 15,80, Francuskoj 18,70, SAD 16,75, Rusiji 14,30 i Ukraini 14,60 din/kg. I na tržištiu kukuruza u Srbiji nema bitnijih promena tokom dužeg vremenskog perioda. Kukuruz se kod nas prodaje za vrednost od 15,60 do 16,00 din/kg.

1. novembar 2011.

PŠENICA POSEJANA NA POLOVINI PLANIRANIH POVRŠINA

Optimalni rok za jesenju setvu pšenice je prošao, a do sada je u Srbiji žito posejano na oko 300.000 hektara, sto je polovina planiranih površina, saopšteno je iz Privredne komore Srbije. Očekuje se da će setva biti završena do 20. novembra. Ove godine je planirano da se poseje oko 600.000 hektara, odnosno oko 100.000 više nego 2010. Planirana setva pšenice za ovu jesen trebalo bi da omogući veći rod od prethodnih 2,1 miliona tona, što bi obezbedilo dovoljno žita za domaće potrebe, ali i za izvoz.

29. oktobar 2011.

"KUPUSIJADA" U FUTOGU 29. OKTOBRA

U Futogu će se 29. oktobra održati tradicionalna privredno turistička manifestacija "Kupusijada", koja ima za cilj promociju napoznatijeg brenda tog kraja - futoškog kupusa. Reč je o najznačajnijem poljoprivrednom proizvodu Futoga, mesta koje mnogi nazivaju "prestonicom kupusa". Zahvaljujući tom povrću za Futog se čulo daleko izvan granica zemlje. U okviru priredbe predviđen je i susret proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije, sa ciljem da se promoviše ta vrsta proizvoda i ukaže na značaj očuvanja starih zanata. Manifestaciju organizuje Udruženje proizvođača i priređivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa "Futoški kupus".

28. oktobar 2011.

Posao od kog zavisi proizvodnja brašna i hleba u Srbiji, jesenja setva pšenice, kako procenjuju stručnjaci, mogla bi da bude privedena kraju za desetak dana. Kiša, koja je padala ovih dana, olakšala je posao ratarima, koji su pre padavina imali velikih problema sa suvim zemljištem, teškim za obradu, a takođe i sa samom setvom u suvom zemljištu, pošto takva setva može da dovede do propasti semena. Pšenicom bi ove jeseni trebalo da bude zasejano između 500.000 i 550.000 ha. Do sada je, prema procenama, zasejano nešto više od 100.000 ha, odnosno, jedna petina. Ostale ozime žitarice - raž, ovas i ječam, sejaće se na oko 150.000 ha.

28. oktobar 2011.

GROŽĐE RODILO

Berba grožđa u podunavskom vinogorju najbolja je u poslednjoj deceniji – ovogodišnji rod je oko 15.000 tona. I, što je vinogradarima najbitnije, grožđe je izuzetnog kvaliteta. Sa oko 1.200 hekatara vinograda u Podunavskom okrugu, tokom ovogodišnje berbe prosečno je ubrano 12 tona po hektaru - zahvaljujući prethodnoj blagoj zimi i gotovo idealnim vremenskim uslovima, koji pogoduju uzgoju vinove loze. Prinos kod stonih sorti kreće se od 15 do 17 t/ha, a kod vinskih, pre svega "smederevke", dostiže i 20.000 kg/ ha. Loza "smederevka" smatra se jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije, ali je poslednjih petnaestak godina nepravedno zapostavljena.

28. oktobar 2011.

U skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09)  osnov za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini prosečna mesečna zarada u Republici Srbiji.
Prema Saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 26.10.2011. godine, prosečna zarada u Republici Srbiji, koja je isplaćena u septembru iznosi 53.838 dinara. Isplaćena zarada u septembru nominalno je veća od isplaćene zarade u avgustu za 1,0% a realno veća za 0,8%.
Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u septembru iznosi 38.763 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu nominalno je veća za 1,0% a realno je veća za 0,8%.

          Mesec                                     Bruto zarada            Neto zarada         
          Septembar 2011                            53.838                       38.763        

Na osnovu podataka o iznosu prosečne zarade u Republici Srbiji za septembar od 53.838 dinara, utvrđuje se najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje od 1. novembra 2011. godine u iznosu od 269.190 dinara (53.838 x 5).

27. oktobar 2011. 

  SEMINAR: SRBIJA I HALAL TRŽIŠTE

Tržište islamskih zemalja, kao najbrže rastuće tržište na svetu, kako po broju potrošača, tako i po prometu, predstavlja veliku izvoznu šansu za privredu Republike Srbije. Da bi ta šansa bila na pravi način iskorišćena i da bi se ostvarilo povećanje izoza roba i usluga, potrebno je ispuniti osnovne zahteve koje ovo tržište postavlja, odnosno uskladiti svoje proizvode sa Halal sertifikatom. U tom cilju, a polazeći od interesa i mogućnosti nastupa svojih članova na trištu islamskih zemalja, Privredna komora Beograda i Halal agencija Islamske zajednice u Beogradu, pozivaju Vas na seminar:

"SRBIJA I HALAL TRŽIŠTE"

Seminar će biti održan u četvrtak, 27. oktobra 2011. godine, sa početkom u 11:00 časova, u sali IV, Privredna komora Beograda, Kneza Miloša 12.
Seminar je namenjen svim privrednim subjektima iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, preharambene industrije, trgovine, ugostiteljstva i turizma, ako i svim potencijalnim izvoznicima na tržište islamskih zemalja.
Za sve dodatne informacije i potvrdu učešća možete se obratiti na telefone 2642-483, ili na e-mail emil@kombeg.org.rs.

21. oktobar 2011.

IZ BUDŽETA LAZAREVCA ZA SUBVENCIONISANJE VOĆNIH SADNICA 780.000 DINARA

Beogradska opština Lazarevac izdvojila je iz budžeta u 2011. godini 780.000 dinara za subvencionisanje sadnica voća i vinove loze. Na konkursu je učestvovalo 40 proizvođača i svi su dobili sadni materijal po nižim cenama od tržišnih, a najveće interesovanje bilo je za sadnice jabuke, vinove loze, kruške i lešnika. Zbog visokih cena sadnica nisu obezbeđeni orah i borovnica iako je bilo interesovanja i za ove voćne vrste. Tokom prošle i ove godine intenziviran je izvoz voća sa područja opštine Lazarevac na rusko tržiste. Beogradska opština Lazarevac preko Saveta za poljoprivredu od 2003. raspisuje konkurs za dodelu subvencionisanog sadnog matrijala voća i vinove loze. Do sada je subvencionisano više od 100.000 sadnica.