U PENZIJU SE IDE ČIM SE STEKNE JEDAN USLOV

U Srbiji je gotovo postalo pravilo da se u penziju ide čim se stekne jedan uslov, iako duži staž donosi koji dinar više. Bez obzira na to danas od 760.689 starosnih penzionera u Srbiji, oba uslova za penziju ispunilo je 353.525 ili oko 46,5 bivših zaposlenih, pokazuju najnoviji statistički podaci PIO fonda. Za ovaj podatak najviše je kriv aktuelan Zakon o PIO koji ne nagrađuje duži radni vek, a na šta poslednjih meseci apeluje i Fiskalni savet, naglašavajući da smo se kao zemlja obavezali da ćemo u nastavku reformi penzijskog sistema ići na nagrađivanje, odnosno kažnjavanje, onih koji odu kasnije, odnosno ranije u penziju. Dodatni razlog zbog kog se ne ostaje duže na poslu je i činjenica da je sadašnji način obračuna penzija mnogo nepovoljniji od onog kada se za prosek uzimalo poslednjih 10 godina rada, što je umanjilo penzije za oko 20 procenata u proseku. Statistika PIO fonda pokazuje da je prosek staža kod muškaraca 36, a kod žena 31 godina. Sa 40 i više godina radnog staža ima 44,7 odsto muškaraca, dok je 48,35 procenata žena radilo duže od 35 godina. Žene koje su u penziju otišle s 35 godina, kako im to zakon omogućava, primaju prosečnu penziju od oko 28.566 dinara. One koje su produžile radni staž na više od četiri decenije primaju oko 37.000 dinara. Muškarci koji su radili duže od četiri decenije primaju u proseku oko 44.000 dinara, a oni do 40 godina za oko 10.000 dinara manje. Reč je o prosečnim penzijama. Svaka godina staža preko 40 računa se kao pola od vrednosti, pa ako neko radi 45 godina računa se kao da je radio 42,6 godina. To se naravno neće odraziti na njihova primanja jer će svaki dinar uplaćenih doprinosa ući u osnovicu za obračun penzije, radio on i 60 godina. Iako su pooštreni uslovi za penziju i za muškarce i za žene, broj novih penzionera u prošloj godini veći je za oko 16.058, što je više za oko 4.000 nego u 2011. Sve se to odražava i na odnos ukupnog broja penzionera i osiguranika koji iznosi jedan prema 1,1 pa u ovom času ima 1,4 miliona penzionera i 1,5 miliona osiguranika.

 

Centar za ekonomsku politiku prestrukturiranje i razvoj


Info