15. SEDNICA UPRAVNOG ODBORA PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA,
U NAREDNOM MANDATU DR MILAN JANKOVIĆ NA ČELU PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA

Nakon sprovedenih aktivnosti i procedure, kao i dobijenih predloga svih odbora udruženja Privredne komore Beograda u vezi sa izborom predsednika Privredne komore Beograda, članovi Upravnog odbora Komore Beograda su na 15. sednici, održanoj 4. juna 2012. godine, jednoglasno utvrdili Predlog odluke i dali punu podrušku dr Milanu Jankoviću za izbor na mesto predsednika Privredne komore Beograda, funkciju koju bi trebalo da obavlja u narednom četvorogodišnjem mandatu. U diskusiji je naglašeno da dr Milana Jankovića karakteriše izuzetna energija, dobra komunikacija i organizatorske sposobnosti, što se vidi kroz mnogobrojne aktivnosti Komore i predsednika Jankovića lično. U cilju zastupanja i promocije interesa privrede Beograda u Komori je održan veći broj bilateralnih susreta domaćih i stranih privrednika, potpisani brojni sporazumi, održani poslovni forumi i međunarodne konferencije, a u svim tim aktivnostima dr Milan Janković je dao nemerljiv doprinos. Značajan segment njegovog rada bila je i borba za dalji opstanak i prosperitet efikasnog komorskog sistema u Srbiji i njegovo predstavljanje u međunarodnim privrednim asocijacijama. 

Zahvaljujući se na ukazanom poverenju i podršci privrednika dr Milan Janković je istakao da Privredna komora Beograda, kao ozbiljna institucija ima obavezu da rešava i ide u susret problemima, predlaže rešenja i daje stručna mišljenja i stavove. Naš je cilj da kao zastupnici interesa privrede kroz zajedništvo i partnerski odnos sa svojim članstvom i privredom u celini održimo i sačuvamo kuću privrede.

Dr Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije je istakao da u Srbiji trenutno imamo nestabilno makroekonomsko okruženje, naročito kada je u pitanju stabilnost deviznog kursa, budžetski deficit koji je već u prvom kvartalu znatno premašio projekcije, kao i velika nezaposlenost. Očigledno je da novu vladu očekuje sprovođenje opsežnog programa reforme javnog sektora, kojoj bi trebalo da prethodi fiskalna konsolidacija. Štednja u državi bi trebalo da obuhvati sve pozicije, da se preispitaju sve subvencije i napravi analiza sa čime raspolaže penzioni fond, jer se 35% sredstava budžeta transferiše penzionom fondu, a nas u narednom periodu očekuje celovita reforma penzionog sistema. Trebalo bi, takođe omogućiti bankama smanjenje rizika, odnosno pronaći mehanizam podele rizika sa bankama za finansiranje i kreditiranje realnog sektora. Smanjenje budžetskog deficita pozitivno bi uticalo na likvidnost bankarskog sektora, a time i na mogućnost da se ta likvidnost prenese i u realni sektor.