STRATEGIJA OBRAZOVANJA I INFORMACIONO DRUŠTVO

U Privrednoj Komori Beograda u organizaciji Udruženja informatičke delatnosti i Društva za informatiku Srbije , 27. aprila je održan Okrugli sto „STRATEGIJA OBRAZOVANJA I INFORMACIONO DRUŠTVO“, u okviru aktuelne Javne rasprava Nacrta Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 godine.

Strategiju razvoja napravila je grupa eksperata, a njen cilj je dugoročni razvoj obrazovanja u Srbiji. Strategija obuhvata obrazovanje u celosti, od predškoloskog uzrasta do doktorskih studija. Važan deo strategije je način na koji se razmatra pitanje osnovnog obrazovanja, kao i uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja.

Informaciono društvo u kome živimo, zahteva odgovarajuću, obučenu i veštu radnu snagu koja je sposobna da radi u uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije. Osnovni cilj Okruglog stola je bio da odgovori na pitanje da li obrazovanje pruža građanima osnovne IKT veštine i da li ih priprema da postanu ravnopravni članovi informacionog društva.

U uvodnoj reči mr Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za informaciono društvo je podsetio da će ostvarivanje osnovnih ciljeva iz Strategije omogućiti punije ostvarivanje koncepta Informacionog društva.

Prof dr Desanka Radunović, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta  je naglasila da informatika treba da bude integrišući faktor u obrazovanju i da će informaciona pismenost podrazumevati i sposobnost da se IKT koristi.

Snežana Marković, nastavnica informatike iz VI beogradske gimnazije se založila za integrisanje informatike u sve druge predmete.
 
rof.dr Dragana Bećejski-Vujaklija je zamerila što predhodno nije usvojena Strategija privrednog razvoja Srbije. Ona je konstatovala da deca iz srednje škole dolaze na fakultet sa nedovoljnim znanjem iz informatike i predložila da prva 4 modula ECDL programa treba da budu standard znanja u osnovnoj školi, a preostala 3 modula ECDL standard znanja u srednjoj školi.

Slobodan Krstić, Predsednik Upravnog odbora Udruženja e-Razvoj izneo je stav da Informatičko obrazovanje u osnovnim i srednjim školama u Srbiji trebalo bi da se vrši po ECDL programu priznatom ne samo u EU već i u gotovo celom svetu. „Posle završene osnovne škole svaki učenik treba da dobije ECDL START SERTIFIKAT (potvrda da je položio prva 4 ECDL modula), a posle završene svake srednje škole ECDL STANDARD SERTIFIKAT (potvrda da je položio još 3 preostala ECDL modula). Fakultet ne bi mogao da se upiše bez posedovanja ECDL STANDARD SERTIFIKATA. Buduća Vlada Srbije trebala bi da omogući svim prosvetnim radnicima u Srbiji besplatnu obuku i sertifikaciju po ECDL standardu. Svim građanima koji imaju ECDL SERTIFIKAT trebalo bi da se u RADNU KNJIŽICU to upisuje i overava. Na taj način bismo kao zemlja sistematski pristupili masovnom osnovnom informatičkom obrazovanju i sertifikaciji građana po svetski priznatom ECDL standardu i stekli preduslove da se kao informatički pismena zemlja integrišemo u okruženje koje je ispred nas.“, predloži je Krstić.
 
Dušan Rakić, sekretar Udruženja informatičke delatnosti je na kraju diskusije formulisao zaključke Okruglog stola koji su jednoglasno prihvaćeni i koji će biti upućeni nadležnim državnim organima i institucijama.

-„Definišući obrazovni sistem i značaj obrazovanja Srbija definiše svoju budućnost. Ovo je vrlo jednostavno i ne zahteva nikakvu mudrost i kreativnost. Dovoljno je primeniti standarde kao što su GCL i ECDL, koji su jasni i lako merljivi, i koji se već koriste u svim članicama EU i celom svetu.“, naglasio je Rakić.

ZAKJLUČCI

  1. Potrebno je hitno implementirati Jedinstveni Informacioni Sistem Prosvete (JISP)
  2. Sprovesti edukaciju edukatora a potom edukaciju celokupnog nastavnog osoblja
  3. Umesto opisnih i nedovoljno konretnih formulacija primeniti internacionalno prihvaćene standarde, pre svega sertifikate GCL i ECDL.
  4. Uvažiti interese privrede, i hitno uključiti privredne subjekte i asocijacije
  5. Primeniti standarde i metodologiju EU i integrisati ih u zakonodavstvo Srbije
  6. Naglasiti značaj inovacija i inovativnost
Udruženje saobraćaja i telekomunikacija i informatičke delatnosti

Info

R E P I D I S