Poruke sa Okruglog stola na temu

 „ODRŽIVI RAZVOJ I PRIRODNE KATASTROFE U JUGOISTOČNOJ EVROPI 2014: posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija - izazov za privredu, stanovništvo i državu“

koji su organizovali Društvo ekonomista Beograda i Privredna komora Beograda 5. juna 2014. godine.

Uvodničari su bili: dr Milan Janković (Privredna komora Beograda), prof. dr Gojko Rikalović (Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet), prof. dr Petar Đukić (Univerzitet u Beogradu, Tehnološko metalurški fakultet), Miodrag Milovanović (Institut “Jaroslav Černi”, pomoćnik direktora), prof. dr Dragan Povrenović (Univerzitet u Beogradu, Tehnološko metalurški fakultet), dr Miodrag Vujošević, naučni savetnik (Institut za arhitekturu i urbanizam Republike Srbije), Sanja Vuksanović Žugić (MUP, Načelnik uprave za upravljanje rizikom sektora za vanredne situacije).

Ovo je bio prvi stručno-naučni skup multidisciplinarnog kataktera na temu posledica „poplavnog talasa“ i postupanja u procesu obnove i sanacije ogromnih šteta koje je prouzrokovao. Na skupu su izneta mnoga stručna stanovišta ekonomskog, socijalnog, ekološkog, bezbednosnog, vojnopolitičkog karaktera. Pored sedam uvodnih izlaganja, u radu okruglog stola učestvovali su i drugi relevantni eksperti u stručnoj diskusiji, u cilju trasiranja puteva održive obnove i pronalaženja odgovora na izazove prevencije budućih rizika, prirodnih i drugih sličnih katastrofa.

Cilj Skupa je bio da se razmotre ogromne humane, ekonomske, socijalne i ekološke posledice najveće prirodne katastrofe modernog doba, koja je sredinom maja 2014. godine pogodila Srbiju, BiH i Hrvatsku. Učesnici okruglog stola, stručnjaci različitih profila, razmotrili su različite aspekte tragedije koji se odnose na privrednu aktivnost, infrastrukturu, tehnologiju, životnu sredinu, prirodne resurse, zdravlje i psihu ljudi, kao i na društveni život i budući razvoj društva.

S obzirom na činjenicu da koncept održivosti podrazumeva „preklapanje“ ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva, u fokusu analize bile su mogućnosti različitih postkatastofičnih razvojnih scenarija – izgradnja i renoviranje kuća, oporavak sela i gradova, industrije, poljoprivrede, infrastrukture. Posebno su bile apostrofirane mere i aktivnosti koje bi mogle doprineti smanjenju rizika po ljude i životnu sredinu, efikasnijem upravljanju resursima i većoj socijalnoj ravnoteži.

Višedimenzionalno i multisektorski su sagledani potrebe i prioriteti obnove na temeljima održivosti i međugeneracijske pravičnosti. Ukazano je na nephodne mere, instrumente i pravce razvoja Srbije i regiona nakon katastrofe u kratkom i srednjem roku. U tom cilju, posebno je bilo reči o: smanjenju rizika koji proističu iz prirodnog okruženja kao i ljudskih aktivnosti, kako bi se ostvarivali dugoročni ciljevi ekonomske efikasnosti i privrednog rasta, usaglašeni sa socioekonomskim i ekološkim standardima jednog zdravog i održivog društva; održivom upravljanju vodotokovima i vodnim resursima; energetskoj bezbednosti i održivosti energetskih sistema u Srbiji i okruženju; valjanom održavanju komunikacija, kao i regionalne, lokalne i gradske infrastrukture; valjanom sistemu planiranja i održavanja industrijskih zona, kao i prigradske poljoprivrede; kontroli i popravljanju kvaliteta vazduha; poboljšanju kvaliteta i kontrole hrane; kvalitetnijem tretmanu otpada i dinamičnijem razvoju reciklaže; sistemu javne sigurnosti, civilne zaštite i  krizne samoorganizacije ljudi; podizanju kvaliteta formalnog i neformalnog obrazovanja za održivi razvoj; širenju kulture održivosti, energetskoj efikasnosti i promociji ekoloških načela u umetnosti i kulturi.

    Na skupu su posebno istaknute sledeće teze i zaključci:

  • Poplavni talas je naneo ogromne, za sada u celini nesagledive posledice regionu Jugoistočne Evrope. Srbija je pretrpela direktne i indirektne štete i gubitke koji se u ekonomskom smislu, mogu proceniti na oko 10% ovogodišnjeg BDP-a. Mnoge od posledica će se odraziti na kvantum društvenog i prirodnog bogarstva, pa prema tome i ekonomskih potencijala zemlje u dužem periodu;
  • Vodotokovi u Srbiji, u skladu sa geografskim i morfološkim karakteristikama  predstavljaju konstantni rizik koji nije moguće kontrolisati na dosadašnji način. To zahteva daleko ozbiljniji, trajan i sistemski rad u saradnji sa regionalnim i međunarodnim faktorima (posebno treba obratiti pažnju na mogućnost i mehanizam korišćenja sredstava iz EU fondova);
  • Bezbednosno stanje u Srbiji u pogledu sučeljavanja sa rizicima prirodnih katastrofa u proteklom periodu prilično je zapostavljeno i zahteva sistemski pristup, reorganizaciju i umrežavanje privrede, građana i nevladinog sektora;
  • Eneregetska struktura u Srbiji je relativno nepovoljna, a sistem elektrosnabdevanja je ranjiv, naročito u ekonomskom smislu. Neophodno je daleko brže raditi na diversifikaciji kapaciteta, energetskoj bezbednosti i restrukturiranju;
  • Stanje naše infrastrukture je jedna od najvećih prepreka ekonomskom razvoju, pa i uzrok velikih rizika u pogledu prirodnih i drugih akcidenata. Neophodno je, prilikom obnove, uspostaviti nove standarde održivosti i kvaliteta infrastrukture;
  • Građevinarstvo je pretpelo štete koje se procenjuju desetinama miliona evra, ali obnova nudi mogućnosti revitalizacije sektora, pre svega na bazi izgradnje kvalitetnih, održivih, pametnih i zelenih, eneregtski efikasnih zgrada, kako za humanu, tako i za drugu namenu.
  • Poljoprivredna proizvodnja zahteva poseban ekološki i ekonomski tretman, kao i kvalitetne nove i u većoj meri održive zasade, u čemu je neophodna pomoć države;
  • Obnova nakon poplava je prilika za dodatnu mobilizaciju energije ljudi, kao i dodatno zapošljavanje, koje u sistemskom smislu treba da definiše mogućnost iskorišćenja modela javnih radova, dobrovoljnog rada i daljeg trajnog sistema doniranja.
  • Nužno je da se na lokalnom nivou ostvari saradnja komunalnih preduzeća međusobno, kao sa nadležnim ministarstvom u cilju integrativne reakcije na moguće ekološke izazove;
  • Obnoviti i unaprediti sistem civilne zaštite i održavati sistem za uzbunjivanje u lokalnim samoupravama;
  • Reafirmisati ulogu Vojske Srbije kao institucije društva i u tom kontekstu omogućiti njeno opremanje adekvatnim materijalnim, tehničkim i kadrovskim resursima za delovanje u uslovima prirodnih katastrofa; 
  • Usvojiti novi koncept zaštite od poplava koji nalažu klimatske promene, kao i izmenjeni standardi i aktivnosti koje se sprovode u drugim zemljama;

Trenutno se u našoj zemlji na lokalnom nivou ne raspolaže odgovarajućim kadrovskim potencijalom (u mnogim gradovima i opštinama nedostaju hidroinženjeri - od 1392 inženjera sa licencom, 720 je u Beogradu, 107 u Nišu i 84 u Novom Sadu). Isto tako, u proceni nastalih šteta ne bi valjalo ispustiti iz vida i ostale nepogodnosti (patnja, trajno izgubljeno mesto prebivališta, zagađenje, podzemne vode, 1500 klizišta). Sada se izdvaja iz budžeta oko 50 miliona evra godišnje za održavanje i razvoj sistema za zaštitu od prirodnih nepogoda, a potrebe su daleko veće - za održavanje 500 miliona evra godišnje i za razvoj dodatnih 500 miliona evra godišnje. Treba obezbediti sredstva za ulaganja u kanalizacionu, jer je njome sada pokrivena svega trećine teritorije naše zemlje.

Revitalizacija prirodnog, ekonomskog i infrastrukturnog okruženja nakon poplava zahteva potpuni preokret u tretmanu otpada, kao i mnogo efikasniju kaznenu politiku, uz širenje ekološke kulture i odgovornosti, kao i podizanja kvaliteta formalnog i neformalnog obrazovanja za održivi razvoj.

DRUŠTVO EKONOMISTA BEOGRADA

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA

Udruženje trgovine, turizma i usluga


Info

Prvi kongres ruralnog turizma

Savetovanje u oblasti ruralnog turizma

TAIEX seminar